Југословенски динар била је валута која је најпре почела да се користи у Краљевини СХС од 1920. године, а потом се користила у Краљевини Југославији, социјалистичкој Југославији, па у Савезној републици Југославији.
Имена државе су се мењала, али не и динар, који је стекао култни статус па је престао да буде "југословенски" кад га је Србија заменила српским динаром, а Црна Гора евром - годинама након што се некадашња Југославија распала.
Почетком осамдесетих донета је одлука да се постојећа серија новца замени новом, модернијом. У новој серији, свака поједина новчаница требало је да представља једну од југословенских република, и на лицу би имала једну историјску личност из те републике, а на наличју мотив из те републике. Најмања новчаница од 10 динара представљала би најмању републику, Црну Гору, а највећа постојећа од 1000 динара највећу републику, Србију, а увела би се и нова новчаница од 5000 динара која би представљала Југославију. Прво је требало да највећа новчаница буде пуштена у оптицај, а затим би се поступно замењивале новчанице мањих апоена, преноси Еxпресс.хр.
Године 1985. излази нова серија новчаница, која је започета увођењем новчанице од 5000 динара са ликом преминулог југословенског председника Јосипа Броза Тита.
Прочитајте још
Та, до тада највећа издата и дуго ишчекивана новчаница, изазвала је праву буру у јавности, а она траје и данас - не због њене вредности, већ грешке коју у почетку нико није приметио.
Наиме, уз лик Тита уписана је и година његовог рођења и смрти. Уместо 1892- 1980, на новчаници је писало 1892-1930 – па је према њој Тито умро 50 година раније.
Занимљиво је то што чак ни после уочавања грешке та новчаница није повучена из оптицаја, јер је генерални директор тадашњег Завода за израду новчаница рекао да је од 14 милиона штампаних новчаница, њих само 4 посто с грешком. То значи да се погрешна година смрти нашла на око 560 хиљада новчаница, а према међународним прописима држава која пусти више од једног промила новчаница с видљивом грешком, треба повући читав новца из серије из оптицаја.
Али, погрешна година смрти Тита није једина грешка код ове новчанице. На њој није службено споменут датум кад се пушта у оптицај, а изглед и опис новчанице био је потпуно различит од оног што је најављено у службеном листу СФРЈ, ЈАНИ.
Друга новчаница која је требало да буде штампана у апоену од 1000 динара, с датумом издавања 1986., представљала би СР Србију и на лицу је требало да има портрет Вука Стефановића Караџића. Све матрице су биле готове и новчаница је била спремна за штампање, али никада није пуштена у оптицај. С обзиром на хиперинфлацију, појавила се потреба за новчаницама све већих апоена, а не све мањих.
Након распада СФР Југославије почиње крај југословенског динара:
1991. године Словенија га је заменила привременим новчаним боновима, а 1992. године словенским толаром, а потом 2007. године евром.
1991. године Хрватска га је заменила хрватским динаром, а у деловима под контролом Српске крајине користио се крајински динар. Године 1994. године уводи се хрватска куна.
1992. године Македонија уводи македонски денар.
1992. године Босна и Херцеговина је увела босанскохерцеговачки динар, а у деловима под контролом Републике Српске користио се динар Републике Српске. Године 1998. уводи се конвертибилна марка.
1999. године Црна Гора га мења немачком марком, а 2002. године евром.
1999. године Косово га мења њемачком марком, а 2002. године евром.
2003. године Србија га мења српским динаром.
(Крстарица)