Иако се највише до сада причало о султанији Хурем кроз историју и њеном заносном изгледу, мало ко зна да је Гулчемал, заправо, била још невероватнија дама од ње. Жена посебне лепоте очарала је султана Абдулмеџида и убрзо му постала супруга. Појавом је пленила где год би се појавила, иако је чувени владар Османског царства имао је 9 жена, њу је највише волео, био је у стању да уради све за ову Босанку, али страшна болест веома рано је угасила њен живот.
Наиме, приватни живот Абдулмеџида I био је веома узбудљив. Волео је жене, имао их је много и оне су му узроковале проблеме. Опустошиле су новац намењен финансирању двора па је Турска тада, први пут у својој историји, морала да познајмљује новац из иностранства. Уосталом, његове су последње речи биле: "Докрајчиле су ме моје жене и кћери..."
Од свих његових жена, најзначајнија је била Гулчемал Кадин Ефенди. Супруга султана Абдулмеџида постала је 27. марта 1843. Родила је петоро деце, између осталих, будућег султана Мехмеда Решада.
Од првог султана Османа I, који је владао од 1299. до 1324. године, по коме је империја и добила име, до последњег султана Мехмеда VI, који је владао од 1918. до 1922. године, тридесет и шест султана Османског Царства имали су бројне жене. Многе од њих углавном нису биле Туркиње, нису биле чак ни муслиманке, долазиле су из различитих делова Османског Царства, неке од њих биле су и Јеврејке, узимале су ислам и онда остајале забележене у историји света по важним улогама које су одиграле у једном од најмоћнијих царстава икада у историји човечанства.
Прочитајте још
Утицале су на живот и политику, а биографије многих искоришћене су као предложак за писање романа, а последњих година и за сценарије врло популарних телевизијских серија. Све је почело, наравно, с интелигентном, вештом и лепом чувеном Хурем Сулејмана Величанственог. Гулчемал Кадин Ефенди била је једна од њих, важних.
С њом је из Сарајева у Истанбул отишла и њена сестра Бимисал. Фасцинирала је Абдулмеџида својом лепотом и постала му супруга 1840. године. Исте године родила је ћерку Фатму Султан, а две године касније још једну ћерку, Рефију. Године 1843. родиће сина, будућег султана Решада. Нажалост, неће доживети да га види на престолу, умрла је када је Решад имао једва седам година. Иако веома млада, није се могла изборити с туберкулозом. Немачки лекар Шпицер, који ју је лечио, рекао је за њу:
- Када је размотала шал, угледао сам тако лепу женску главу испред себе, нисам никада видео никога тако лепог...
Када је оболела, султан Абдулмеџид послао је своју супругу главном дворском лекару Исмаил-паши. Забринут за њено здравље, султан је рекао Исмаил-паши:
- Ова је жена моја једина супруга према којој осећам најискренију наклоност у свом срцу. Провео сам живот с њом и свим сам срцем повезан.
Нажалост, сви су напори тадашње медицине били неуспешни, Гулчемал Кадин Ефенди је, изгубивши битку с туберкулозом, преселила на бољи свет 16. новембра 1851. године у Ортакоју.
Али није нестало сећање на Сарајку и њено "лице лепо попут ружиних латица".
Гулчемал, о којој се говори у стиховима песника Бедрија Рахмија Ејубоглуа, има посебно место у турској поморској историји. По њој је име добио и један чувени брод.
“Кад размишљам о Истанбулу, мислим на Гулчемала / У кући са земљаним кровом у Анадолији / Певају се песме на Гулчемалу / Млеко тече из славина / Руже пупе на његовим јарболима / Моје детињство у кући са земљаним кровом у Анадолији / Иде у Истанбул / Долази с Гулчемалом”.
Прича је почела у Белфасту. Брод је поринут 15. јула 1874. под именом "Германиц". За своје доба је било савршено пловило, једна од првих генерација с пропелерима. "Германиц", дуг 142 метра, имао је два димњака и четири јарбола.
Османлије су га купиле 1911. године за 25.100 златних лира, "Германиц" је добио име "Гулчемал", надахнути мајком султана Мехмеда Решада. Гулчемал је имао 37 година и први му је задатак био да превезе турске војнике у Јемен. У тешким годинама Првог светског рата "Гулчемал" је служио као болнички брод, а док се враћао с Чанакала у Истанбул, британска га је подморница погодила торпедом. Након ратних година, превозио је имигранте који су желели да оставе рат иза себе и оду у нови свет. Међу њима је било и много Турака. Био је први турски брод који је отишао у САД.
"Гулчемал" је неколико пута угостио Мустафу Кемала Ататурка, који је 1934. угостио иранског шаха Резу Пахлавија. Надахњујући путнике, песнике, сликаре и књижевнике, "Гулчемал" је окончао своја путовања 1937. године. Дуго је стајао усидрен у Златном рогу, а коначно је 1950. године продат у Италију.
Шта је све урадио Абдулмеџид I?
Абдулмеџид I био је османски султан од 1839. до 1861. године. Добро образован, либералан, први султан који је говорио француски, Абдулмеџид је наставио програм реформи који је започео његов отац Махмуд II. Својим је указима прогласио једнакост свих грађана према закону и дао грађанска и политичка права хришћанским поданицима. Главна сврха реформи била је очување османске државе.
Реорганизовао је војску, увео војни рок, донео нове кривичне, трговачке и поморске законе, успоставио мешовите грађанске и кривичне судове с европским и османским судијама. Његове су реформе резултирале оснивањем Министарства образовања, а основао је и османску школу у Паризу.
Спољна политика Абдулмеџида I била је усмерена на одржавање пријатељских односа с европским силама ради очувања територијалног интегритета османске државе. Све је то успео да направи уз помоћ неколицине својих најближих сарадника иако је на престо дошао као дечак у јулу 1839. године.
Радио је све што је могао да Османско Царство приближи тадашњим европским силама које су му аплаудирале на реформама у вези с хришћанским и другим мањинама у Османском Царству, али су му опструирале напоре на централизацији и повратку власти у Босни и Херцеговини и Црној Гори. Такође су присилили Османлије да дају аутономију Либану и широм су отворили врата Румунији на путу ка независности, наводи став.ба.
Абдулмеџид је обновио Аја Софију, саградио палату Долмабахче, основао прво француско позориште у Истанбулу. Темељи модерних турских институција, од администрације до универзитета, постављени су током његове владавине. Увео је модерну медицину, инжењерство и право.
БОНУС ВИДЕО: