Пољски војници су 1942. године евакуисани из Пољске, а у пролеће исте године новоформирана Андерсова армија, названа по команданту Владиславу Андерсону, напустила је Совјетски Савез и упутила се у Иран, у пратњи хиљада пољских цивила који су депортовани у Совјетски Савез након совјетске инвазије на источну Пољску 1939. године.
На путу од Пахлевија до Техерана, у Ирану, 8. априла 1942, пољски војници су наишли на иранског дечака који је пронашао младунче медведа чију су мајку убили ловци. Једна од цивилних избеглица у њиховој средини, осамнаестогодишња Ирена (Инка) Бокиевицз, пранећакиња генерала Болеслава Виениава-Длугосзовског, била је веома одушевљена младунчетом. Она је наговорила поручника Анатола Тарновјецког да купи младог медведа, који је наредна три месеца провео у пољском избегличком кампу основаном у близини Техерана, углавном под Иренином бригом.
У августу медвед је поклоњен групи војника која је касније постала 22. артиљеријска чета за снабдевање, а војници су га назвали Војтек. Име Војтек је надимак тачније деминутивни облик од „Војчех “ (Срећни ратник), старог словенског имена које је још увек уобичајено у Пољској.
Војтек је у почетку имао проблема са гутањем и храњен је кондензованим млеком из старе флаше вотке. Након тога је добијао воће, мармеладу, мед и сируп, а често је био награђиван пивом, које је наводно постало његово омиљено пиће. Према неким наводима касније је такође уживао да пуши (или једе) цигарете, као и да пије кафу ујутру.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Уживао је у рвању са војницима и научен је да салутира када би га неко поздравио. Постао је атракција и за војнике и за цивиле, а убрзо је постао и незванична маскота свих јединица стационираних у близини. Са 22. четом прелази у Ирак, а затим кроз Сирију, Палестину и Египат.
Прочитајте још
Војтек је копирао остале војнике, наводно је пио пиво, пушио, па чак и марширао поред њих на задњим ногама јер је видео да то раде. Поред тога, медвед је имао и свог неговатеља, задуженог да га чува. Младунче је здраво расло током рата, а у време битке код Монте Касина тежило је око 90 килограма.
Из Египта, Пољски II корпус прекомандован је да се бори уз британску Осму армију на италијанској територији. Прописи за британски транспортни брод, који је требало да их превезе у Италију, забрањивали су маскоте и кућне љубимце. Да би се заобишло ово ограничење, Војтек је званично позван у пољску војску као редов и уврштен међу војнике 22. артиљеријске чете за снабдевање. Тада су му додељени и старатељи.
Фото: Википедија
Као војник са својом платном књижицом, чином и серијским бројем, живео је са осталим припадницима пољских оружаних снага у шаторима или у посебном дрвеном сандуку, који се превозио камионима.
Током битке код Монте Касина 1944, Војтек је помогао својој јединици да пренесе муницију носећи сандуке артиљеријских граната тешке 45 килограма. Иако је ова прича изазвала контроверзу око њене тачности, постоји најмање један извештај о британском војнику који се присећа да је видео медведа како носи сандуке муниције.
Фото: Википедија
Медвед је опонашао војнике: када је видео људе како подижу сандуке, копирао их је. Војтек је носио кутије за које су обично била потребна четири човека, које би слагао на камион или друге кутије за муницију. Ова служба у Монте Касину му је донела унапређење у чин каплара. Као признање за Војтекову популарност, као званични амблем 22. чете усвојен је приказ медведа који носи артиљеријску гранату.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Након завршетка Другог светског рата 1945. године, Војтек је са остатком 22. чете превезен у Бервикшир у Шкотској. Били су стационирани на аеродрому Винфилд на фарми Сунвик, у близини села Хатон. Војтек је убрзо постао популаран међу локалном штампом и народом, а Пољско-шкотско удружење га је прогласило почасним чланом.
У процесу демобилизације су се војници поздравили са својим пријатељем, а у Единбуршком зоолошком врту је живео до смрти 1963. године. Новинари и бивши пољски војници су га често посећивали, а према неким наводима многи су му бацали цигарете да једе, као што је то чинио током боравка у армији. Наводно је и даље радо реаговао на пољски језик. Пажња медија допринела је Војтековој популарности, а био је и чест гост у програму за децу Плави Питер телевизије ББЦ .
Војтек је умро 2. децембра 1963. у 21. години живота. У време смрти имао је скоро 500 килограма и био је висок преко 1,8m.
Фото: Википедија
БОНУС ВИДЕО:
