- Памтим и времена у којима сам носила само једне мартинке које су биле у тренду деведесетих година прошлог века. Возила сам се аутобусом на посао и наравно да у превоз нисам улазила на штиклама. У то доба су пале банке, па су мом тати узели сву уштеђевину - открила је Снежана.
- Ја у то доба нисам имала сигуран посао него сам радила за хонораре, а упоредо сам и студирала. Памтим и оскудицу. Ја никада нисам била неко ко је волео да се расипа и каћипери јер живим у друштву које је одувек у кризи. Откад памтим за себе ми, као земља, смо у економској стабилизацији, рестрикцијама, санкцијама... - додала је.
- Ми смо сиромашан народ који једва преживљава, па зашто онда ја да се истичем јакном од 3.500 фунти?! Пред ким тачно да се хвалим таквим стварима и да носим на себи један одевни предмет који вреди као квадрат стана?! Лепо је поседовати скупе ствари, али је то потпуно неодрживо - истакла је Дакићева.
- Па, цео свет је у варијанти одрживог развоја. Примера ради, ако ћу ја ову хаљину обући свега два или три пута, зашто бих је платила не знам ни ја колико кад је већ Бог дао да има да се нађе јефтино?! Све се базира на масовној производњи, одећа се увози одасвуд, па, ако имаш укуса и стила, онда можеш и да се укомбинујеш тако да изгледаш скупо и за мале паре - закључила је водитељка.
Прочитајте још
(Хајп)
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".