Мара, ћерка деспота Ђурађа Бранковића и унука Вука Бранковића, рођена је 1418. у Вучитрну, а још као девојка завршила је на османском двору, у харему Мурата ИИ, као друга жена турског султана.
ФОТО: Јутјуб Сасо Митрев
Народна песма бележи да је у детињству боловала од тешке болести, а да је њен отац, из захвалности Богу и старцу Јоаникију за чудесно исцељење саградио манастир, по излеченој девици назван Девичин или Девич. Народни песник бележи и да је Мара била јако лепа, да “љепше нема у свих седам влашких краљевина и свој бутун турској царевини”.
Деспот Ђурађ, по доласку на престо Србије, договара са супругом Јерином да Мару, како би заштитили интересе земље, удају за турског султана Мурата ИИ. Мир склопљен са Муратом ИИ имао је теже услове него онај склопљен после Косовске битке. Данак Османлијама био је далеко већи, а држава далеко мања. Мурат је дозволио је Ђурађу да, како је остао и без Крушевца и Београда, сазида нову престоницу Смедерево.
Фото: Википедија
Један од услова за склапање новог мира с Османлијама, био је и удаја Ђурђеве кћери Маре за султана Мурата ИИ и њен одлазак у харем. Ђурађ и Јерина морали су да сакупе огроман мираз – 600.000 дуката, што је било више од десетогодишњег данка који је Ђурађ од 1428. године плаћао Турцима.
Венчали су се 1436. и Мара је била друга и последња венчана жена Мурата другог, који је раније оженио Халиму. Султан је, према проценама, био 13 до 16 година старији од Маре. Када су се венчали имао је 32, а Мара између 16 и 19 година.
Прочитајте још
Извори га описују као неупадљивог човека који није патио од спољашње манифестације свог ауторитета.
- Нема пуно сумње у то да је Мурат ИИ био, у најмању руку, бисексуалац, ако не и хомосексуалац који је имао сексуалне контакте са женама само толико колико је било неопходно да остави потомство - каже историчар Никола Гиљен, аутор књиге “Две српске султаније: Оливера Лазаревић (1373-1444) и Мара Бранковић (1418-1487) – Две биографије као прилог историји српско-османских односа 1389-1487.
Стојан Новаковић (1893) је записао како је Мурат имао “наклоност и за содомску заблуду, те је држао, тога ради, на 25-30 дечака”.
Мара из свог положаја није могла да учини много тога за Србију, дуго је била потпуно пасивна, све до 1441. г. када Мурат издаје наредбу да се ослепе њена браћа Гргур и Стефан, који су били у османском заточеништву.
Бранковићева, нажалост, није успела да их спаси страшне судбине. Наиме, султан Мурат је желео да изађе у сусрет њеној молби, међутим, казна је извршена моментално, па је гласник са наредбом да се казна не изврши, закаснио.
Мара је остала доследна у својој хришћенској вери и са Муратом ИИ није имала деце. То што се није остварила као мајка, вратило јој се, међутим, кроз велико уважавање и поштовање Муратовог наследника, Мехмеда ИИ Освајача – Мара је била и нека врста дадиље и учитељице принцу Мехмеду, јер је њено образовање било далеко веће него образовање његове мајке – робиње.
Зато не чуди писање Карловачког родослова да Мару “цар Мехмед љубљаше и поштоваше као рођену мајку.” После Муратове смрти, 1451. године Мехмед пушта своју маћеху да се врати у Србију, дарујући је њеним миразом, областима Топлица и Дубочица.
Могла је Мара да постане византијска царица, али је одбила брачну понуду Константина XИ Палеолога, који је био удовац без деце. Она је одбила просце рекавши да се заклела да се више неће удавати.
Тако је и било. Окренула се цркви. Била је велики ктитор, али се није замонашила. Боравила је чак и на Светој Гори, поред опште познате забране женама да је посете, где је помагала манастире Хиландар, Свети Павле и Ватопед.
Стил
