Мало је градова у Србији кроз које не протиче ниједна река. А још мање је оних који имају 19 мостова, а ниједну реку. Тачније, само један град може да се похвали овом занимљивом чињеницом – Вршац.

Вршчане понекад “продрма” туга што немају праву реку, али се убрзо смире кад се сете да би таквом водотоку морали много више пажње да поклоне.

Дошљаци често задиркују Вршчане да су дизали мостове преко празног корита, али стари вршачки неимари су озбиљно схватали “своју реку” и пажљиво је премошћавали тамо где су људи имали потребу да паорским запрегама или парадним фијакерима пређу с једне на другу обалу.

Причају ове камене ћуприје многе приче – од оних о тајним састанцима љубавних парова, до прича о подивљалим воденим бујицама које су, дешавало се, односиле и људске животе.

Од свих ћуприја у Вршцу по лепоти се издваја мост код Мале цркве, који је подигнут крајем 19. века и обилује елементима сецесије. Он је најлепши, али и најфреквентнији вршачки мост, који морају да пређу сви који у тај град долазе из правца Београда.

Његова специфичност је и у томе што се налази у улици која има два имена – до моста се зове Улица Други октобар, а од моста Дворска. Али питање је колико дуго ће он издржати терет савременог саобраћаја.

(ЛепотеСрбије)

БОНУС ВИДЕО: