Ђорђе Балашевић био је један од најпознатијих кантаутора и песника на простору бивше Југославије. Његове песме и поезија одражавале су јединствени спој романтичне, духовите и често носталгичне лирике, а у његовој уметности огледали су се хумор, критика друштва и дубока љубав према људима.
Фото: АТА имагес
Панонски морнар је, наиме, био познат по свом духовитом стилу, оштром уму и способности да кроз шалу пренесе дубље поруке. Његове анегдоте су постале легендарне међу фановима, а током концерата је често причао приче између песама, стварајући јединствену атмосферу.
Ево неколико занимљивих анегдота које су обележиле његову каријеру и личност:
Прича о болесном зецу
Једна од најпознатијих Балашевићевих анегдота односи се на његов први концерт у Сарајеву, када је присутнима причао о томе како је као дете имао зеца који је био болестан. Испричао је како је деда рекао да ће зец умрети, а Балашевић је, у детињој наивности, решио да му спасе живот – нахранио га чоколадом. Зец је наравно угинуо, а Балашевић је уз смех додао: "Од тада се много трудим да помогнем људима, али ни дан-данас не иде баш најбоље."
Прочитајте још
Фото: АТА имагес
Не ломите ми багрење
На једном концерту у Сомбору, публика је упорно тражила да Балашевић свира песму "Не ломите ми багрење", што је он у шали игнорисао. На крају је рекао: "Људи, па не могу ту песму да свирам нон-стоп! Багрење није једино дрво које постоји. Сви сте се закачили за то једно дрво, а ја сам посадио читав воћњак!"
Случај са граничном полицијом
Једна од смешнијих анегдота догодила се на граници између Србије и Хрватске. На питање граничног полицајца: "Имате ли нешто за пријавити?" Балашевић је одговорио: "Да, имам 200 грама вишка око струка и 5 килограма туге због стања у земљи, али немам ништа незаконито." Полицајац је био збуњен његовим одговором, али је пустио Ђолета уз осмех.
Како је постао музичар?
Још једна занимљива анегдота из Балашевићевог живота јесте како је одлучио да постане музичар. Он је једном приликом испричао како је током средње школе био лош ђак и да га је отац слао да иде на пољопривредне послове. Међутим, Балашевић није волео пољопривреду, па је једном приликом одлучио да побегне и избегне рад у пољу. По повратку кући, рекао је родитељима: "Не знам шта бих друго могао радити у животу, па сам одлучио да постанем песник."
Сусрет са Титом
Балашевић је био аутентичан, духовит и непосредан. Његов хумор је често имао дубљу поруку, а уз то је умео да насмеје, развесели и потакне на размишљање. Тако се и данас препричава његов сусрет са Јосипом Брозом Титом.
- Он је рано отишао, али је много тога оставио, једно велико богаство свом граду и свима нама. Показао се кроз све градове бивше Југославије - рекао је Миња Субота након Ђолетова смрти.
А онда се осврнуо на чувени позив који је добио од Тита.
-Био је позван код Тита, али је такав какав је, дошао у џемперу и патикама. Људи из обезбеђења нису могли да верују. Почели су да јуре неког његових димензија да га обуку, али није хтео, своју мисију је терао до краја!", присетио се Миња Субота у емисији "Пулсу Србије".
Стил
