Прослављена глумица преминула је 20. септембар у 72. години у Београду, а од Радмиле Живковић су се опростиле бројне колеге, пријатељи, поштоваоци и родбина.
Глумичини најближи, ћерка Бојана Бамбић, бивши супруг Предраг Бамбић и зет Милан опростили су се од вољене Радмиле.
Иначе, Предраг Бамбић је српски филмски и ТВ сниматељ и редитељ који је као сниматељ „Застава филма”, заједно са Жарком Пекезом, током ратних 90-их указом председника Председништва СФРЈ Бранка Костића од 31. јануара 1992. одликован Одреном за храброст и за одговорно, смело и професионално извршавање задатака због свог пожртвованог рада.
Фото: М. П./АТА имагес
Бамбић је рођен 7. августа 1958. у Београду где је и студирано на Факултету уметности на одсеку за филмску и ТВ камеру, на ком је и магистрирао. Године 1986. ступио је у Југословенску народну армију (ЈНА), а од 1989. до 1993. радио је у филмској продукцији Војске Југославије "Застава филм" где се специјализовао за снимање тренажних филмова за југословенско ваздухопловство.
Такође је документовао генезу насилног распада Југославије, покривајући све главне догађаје везане за развој ратова у Словенији, Хрватској и Босни и Херцеговини, од којих је велики део виђен у документарном серијалу ББЦ- ја "Смрт Југославије".
Прочитајте још
Иако се за распад Југославије може рећи да је био дугорочан процес са повременим покушајима превазилажења проблема, 1991. година донела је велико финале те дуготрајне кризе. Са избијањем ратних дејстава, ЈНА почела је да добија веома сложене задатке очувања мира и државних граница. Тада је наступило ново време и за „Заставу”, која је морала да прати актуелна дешавања и улогу војске, писала је Одбрана.
Распад земље довео је све медијске куће, па и ову филмску, у ситуацију да затворе круг са почетком 20. столећа првим ратним кадровима, када су сниматељи морали да снимају на првој линији фронта.
Фото: Зоран Јовановић Мачак
Професионалци су ипак успели да се прилагоде. Први задатак, који је практично најавио рат, стигао је 1990. године, из Савезног секретаријата за народну одбрану. Требало је припремити материјал добијен контраобавештајном акцијом Војне службе безбедности, а који је показивао илегално наоружавање сепаратиста у Хрватској. Реч је о данас веома добро знаном случају „Шпегељ”.
Контраобавештајци ЈНА успели су да сниме Мартина Шпегеља, министра одбране у Влади СР Хрватске, како договара илегалан транспорт аутоматских пушака у земљу и атентате на припаднике ЈНА. Филм је приказан у јануару 1991. године.
Афера Шпегељ се односи на случај откривања и објављивања аудио и видео-снимака разговора Мартина Шпегеља, министра одбране у Влади СР Хрватске и његових сарадника октобра 1990. који су тајно узети од стране Контраобавјештајне службе и пуштени у документарни филм Војнофилмског центра „Застава”, који је већем делу југословенске јавности емитован 25. јануара 1991. на ТВ Београд.
Мартин Шпегељ је био генерал-пуковник ЈНА, који је претендовао чак и на место начелника Генералштаба ЈНА. Једно време је обављао дужност команданта Територијалне Одбране СР Хрватске, а касније постаје и командант 5. војне области ЈНА, иако многи тврде да је незаслужено дошао на те одговорне функције.
Док је обављао своје дужности у оделу официра ЈНА, био је умешан у многе криминалне радње везане за крађу друштвене, односно, војне имовине (980 кубика дрвета из шума Горског Котара), као и ловно богатство, и др. У Генералштабу ЈНА су ове ствари знали, али нису реаговали. На крају је генерал Шпегељ уместо санкционисања, само пензионисан.
Акцију снимања Мартина Шпегеља водили су оперативци Контраобавештајне службе, јер је требало набавити доказе за хапшење генерала ЈНА који није смео да посумња у то да је на мети безбедносних служби ЈНА. Одлучено је да се цела операција уради на војном полигону ″Гаково″, крај Вировитице, октобра 1990. године. А највећи део посла је одрадио капетан прве класе Владимир Јагар, оперативац КОС-а, породични пријатељ Шпегеља.
Цела просторија где је требало да борави Мартин Шпегељ била је опремљена посебном опремом, која је намењена оваквим радњама. Циљ је био да Мартин Шпегељ каже наглас своје планове везано за илегално наоружавање чланова ХОС, ХДЗ и резервног састава МУП-а Хрватске. Руководство СР Хрватске са Туђманом на челу желело је да се добро наоружају и крену у отворени рат против Срба и припадника ЈНА, већ на пролеће 1991. године. Све како је планирано, тако је и урађено, тј. акција снимања је успешно обављена.
- Што се тиче караула… кад буде разоружавање караула, иће се на разоружавање свих којих има. Али оставити Албанцима по пет метака у пушци. А ове друге затворити у подрум и давати храну и воду. Ако то буде трајало пар дана… А, ово ако до нечега дође онда само дај директиву свим својима које познајеш – убијати екстреме. На лицу места! На улици, усред круга касарне, било где другде, само пиштољ и у стомак… То неће бити рат, то ће бити грађански рат у коме нема милости ни према коме. Ни према жени, ни према деци. У стан, једноставно, бомбе у породични стан - чује се како изговара Мартин Шпегељ, 14.10.1990. у Гакову и додаје:
- А Книн ћемо решити на тај начин што ћемо покасапити. У то имамо и међународно признање за то, онда ћемо их покасапити. Поготово сад кад је и ова ку*ва победио у Србији, Милошевић. Сад су нам Американци, други дан од кад је он победио, понудили сву помоћ. А до тада су све спекулисали… Би, не би. Кажу сад овако, хиљаду комада транспортера оклопних, оваквих, онаквих аутомобила… Шта ја знам… За сто хиљада војника комплетно наоружање бесплатно.
Фото: Д. Миловановић
Дана 25. јануара 1991. године на ТВ Београд у вечерњем термину јавно се објављују ови компромитујући снимци за цео политички врх СР Хрватске. Овај документарац је изазвао велики шок не само у СР Србији, већ у целој СФРЈ. Међутим, хрватско руководство, укључујући и главне „глумце” брзо су одбацили касете као лажне, тврдећи да су снимци синхронизовани тј. монтирани.
Њихову аутентичност касније је потврдио Стипе Месић, један од првих комунистичких политичара са хрватске стране који је признао веродостојност снимака КОС-а, иако је тврдио да су неке реченице извађене из контекста.
Руководство ЈНА у Београду тражило је да се Шпегељу суди за издају, али до тога никада није дошло. Као резултат афере, и ради смиривања тензија, Туђман га је разрешио дужности. У страху за живот, Шпегељ је побегао у Аустрију, где је остао неколико месеци, а касније се вратио у Хрватску, ге је постављен за министра одбране Хрватске.
Рат у Хрватској је ушао у фазу слабијег интензитета након потписивања примирја уз посредовање УН почетком 1992. године. Шпегељ је тада званично отишао у пензију.
Иначе, руководство Хрватске је успело илегално и тајно да увезе велику количину наоружања преко Мађарске, Аустрије, Италије и лука на Јадрану: Ријека и Сплит. Процењује се да је у јесен 1990. године незаконито увезено око 18.000 калашњикова само из Мађарске за потребе ХДЗ, ХОС и МУП-а Хрватске, која је тада још увек била саставни део Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.
Ова операција се дешавала у строгој тајности и далеко од очију јавности, јер се руководство СР Хрватске (Влада, Сабор и Председништво) припремало за рат односно за обрачун са српском популацијом и припадницима ЈНА у СР Хрватској.
Фото: Профимедиа
Тако су створене паравојне формације на територији СФРЈ. Специјалне јединице полиције Хрватске су већ на пролеће кренули са упадима у српска места, а јула 1991. кренули су и напади на касарне ЈНА и стварање независне Републике Хрватске.
Поред овог филма о илегалном наоружавању и припремању рата, Застава филм је, како се наводи у књизи о историји ове куће, урадио много емисија и прилога о ратним дејствима. Укупно трајање овог материјала сниманог само током 1991. године износи око 12.000 минута или око 200 сати.
БОНУС ВИДЕО:
