Норвешка је стекла независност од Шведске 1905. године, после деценија тензија између две земље. У 20. веку Норвешка се посветила развоју привреде и дипломатије како би постала конкурентна у европској политици. Таква политика је престала током светских ратова, посебно током Другог светског рата када је била окупирана.
Након рата, Норвешка се брзо придружила НАТО пакту како би се осигурала од будућих инвазија. Домаћи политичари су наставили да развијају економију са јаким нагласком на квартарни сектор и државу благостања. У то време Норвешка је изградила много болница и школа, а радила је и на смањењу сиромаштва у земљи.
Затим је 1969. године откривена нафта у околним норвешким морима. За земљу чија је привреда била заснована на рибарству и примарном сектору, откриће нафте симболизује почетак развоја индустријске силе. До 1972. покренут је низ пројеката које је финансирала норвешка држава.
Истовремено се говорило и о уласку у ЕЗ, што је у то време постајало све актуелније у европској економској политици. Норвешки премијер Гро Харлем Брундтланд је био поборник те идеје и веровао је да ће Норвешка кроз економске привилегије моћи још више да напредује у Европској заједници.
Норвешка је требало да уђе у ЕЗ заједно са Великом Британијом, Ирском и Данском. Идеја је потекла из Лондона, где се енглески политичари годинама боре за улазак у ЕЗ. Велику Британију је задржао тадашњи француски председник Шарл де Гол, који јој је два пута забранио улазак, па су Британци 1972. године рекли Европској комисији да прихвати све земље или ниједна неће ући у организацију.
Прочитајте још
Велика Британија је успела у свом науму и већ следеће године је ушла у ЕЗ, али је Норвешка, на данашњи дан, 25. септембра 1972. одржала референдум на коме је 53,5 одсто грађана одбацило ову идеју. Велики број Норвежана сматрао је да би чланство негативно утицало на норвешко рибарство и пољопривреду, а такође је желео да „заштити норвешку посебност и стил живота“.
Земља је 1992. године новим референдумом покушала да приступи тој организацији, али ни тај није прошао.
Према норвешким подацима, јавност је данас још мање за улазак у ЕУ, а 70 одсто становништва подржава останак ван Уније.
Иначе, под појмом Европска заједница обухватамо три међународне организације регулисане истим сетом институција. То су биле: Европска заједница за угаљ и челик, Европска заједница за атомску енергију и Европска економска заједница; касније је Европска заједница Мастрихтским уговором 1993. године преименована, чиме је основана Европска унија.
Када су Заједнице постале део Европске уније 1993. године, постале су њен први стуб. Европска заједница за угаљ и челик је распуштена 2009. године Лисабонским споразумом; чиме је Унија постала правни наследник Заједнице.
Европска заједница за атомску енергију је постала ентитет одвојен од Уније, али предвођен истим институцијама.
БОНУС ВИДЕО:
