Тај потез наишао је на позитивне реакције унутар реда, али и на одређену дозу скептицизма. У свом обраћању Рама је цитирао Мајку Терезу, познату етничку Албанку и добитницу Нобелове награде за мир, истичући да "нисмо сви способни за велике ствари, али можемо радити мале ствари с великом љубављу".
Говорећи на Генералној скупштини УН-а, Рама је рекао да ће суверена енклава, који ће бити основана по узору на Ватикан, седиште Римокатоличке цркве у Риму, "бити нови центар умерености, толеранције и мирног суживота."
Ред Бекташи, који је основан у Османском Царству у тринаестом веку као огранак суфизма, има своје седиште у Албанији од 1929. године, а то је Светски Центар Бекташи. Иначе, сторија Бекташија сеже у Отоманско Царство из 13. века, али пре готово једног века седиште Реда преселило се у Тирану након што му је Мустафа Кемал Ататурк, утемељивач Турске Републике, забранио улазак у Турску.
Ред Бекташија има дугу мистичну традицију у Албанији. Овај суфијски ред био је популаран међу јањичарима, елитним војницима Османског Царства који су углавном регрутовани из хришћанских подручја Балкана.
Суфијска вера не присиљава своје следбенике на поштовање основних начела традиционалног ислама.
Прочитајте још
Фото: Википедија/Јавно власништво
Албанска влада планира да 27 хектара земљишта у источном делу Тиране претвори у микродржаву под називом Суверена Држава Реда Бекташи, која ће имати властите границе, исправе и администрацију.
Ова вест објављена је након што је у суботу у Њујорк Тајмсу изашао чланак о плановима премијера Раме за успоставу нове муслиманске државе у главном граду, а он је службено најавио тај потез на седници УН-а следећи дан.
За вођу Бекташког реда, Едмонда Брахимаја, којег његови следбеници називају Баба Монди, ово је "изванредна иницијатива" која ће најавити нову еру светске верске толеранције и ширење мира.
Он каже да ће се одлуке доносити с "љубављу и добротом". У интервјуу за Euronews 2018. године изјавио је: "Бити Бекташи значи бити човек. Своју заједницу смо изградили на принципима мира, љубави и међусобног поштовања."
Као што то често бива у Албанији, многи стручњаци и јавност били су потпуно неинформисани о детаљима владиног плана. За већину, одлука је дошла потпуно изненада.
Фото: Профимедиа
Бесник Синани, научник у Центру за муслиманску теологију на Универзитету у Тибингену и суоснивач Института Конак са седиштем у Тирани, за Дојче веле каже да је одлука "случај савременог религијског инжењеринга без преседана".
- Тренутно албанска влада није понудила ниједан уверљив аргумент за оправдање таквог потеза - каже за ДВ.
Алберт Ракипи, председник Албанског института за међународне студије, истиче да ово питање није нешто о чему би влада требало да одлучује насумично.
- Иако не говоримо о успостављању државе у класичном смислу – с дефинисаном популацијом, територијем и одговарајућим институцијама као што су војска, полиција, бирократија , судови и пореска управа – коначна одлука биће у рукама парламента - рекао је.
Ракипи је додао да многи важни аспекти везани за спољни суверенитет још увек нису разјашњени, а постоји и несигурност око тога како ће се суверенитет те енклаве признати. Члан 1(2) албанског Устава наводи да је "Република Албанија јединствена и недељива држава." За промену тога потребна је измена Устава, која би требало да буде одобрена већином од 94 гласа, или две трећине свих законодаваца у парламенту.
Албанија се дуго сматра земљом верске хармоније и толеранције. Џамије и цркве често се налазе у блиској близини једне друге, а међуверска вјенчања су добро прихваћена унутар албанског друштва. Према попису из 2023. године, око 50% од 2,4 милиона становника Албаније су муслимани. Већина су сунитски муслимани, док око 10% муслимана припада заједници Бекташи. Римокатолици и православни хришћани чине већину остатка становништва.
Фото: Профимедиа
Ракипи не мисли да ће то имати негативан утицај на равнотежу, разумевање и хармонију између верских заједница у Албанији јер, каже, заједница Бекташи историјски служи као мост јединства и сарадње између муслимана и хришћана. Али, за разлику од Ракипија, Муслиманска заједница Албаније изјавила је да сматра ову иницијативу "опасним преседаном за будућност земље" и нагласила да је она једини службени представник ислама у Албанији.
Бесник Синани сматра да ће план утицај на однос између религија у Албанији, јер, како каже, не постоји тренутна ситуација у земљи која би оправдала такву одлуку.
- Тврдња да ће ова претпостављена држава Бекташи позитивно утицати на климу толеранције у регији је неутемељена. Ако се реализује, вероатно ће пореметити историјске аранжмане односа између религије и државе у Албанији, који су успостављени на визији отаца оснивача албанске државности, од којих су многи били Бекташији - рекао је Синани за Дојче веле.
Бројни стручњаци забринути су да би тај потез могао довести до тога да земља буде означена као "исламска држава". Али, Алберт Ракипи, који је стручњак за међународне односе, наглашава да Албанија не планира да успостави исламску државу у својој престоници.
- Извесно је да исламска држава представља другачију стварност с теоретског и практичног гледишта - рекао је и додао:
- Нису све државе чије су популације муслиманске уједно и исламске државе. У исламској држави организацијска идеологија за државу је религија, у овом случају ислам, а у већини случајева ислам такође служи као организацијска идеологија друштва.
Још увек није познато када би овај план албанског премијера требало да се реализује.
- Не може се занемарити да је албанска влада била укључена у разне политичке напетости темељене на религији - рекао је Синани.
- Албанија тренутно угошћује организацију коју је некада САД означио као терористичку организацију, Mujahideen-e-Khalq, која се залаже за рушење иранске владе. Угостила је чланове Гуленовог покрета, који се сматра терористичком организацијом у Турској, као и бивше затворенике Гвантанама које америчка влада није могла да пошаље у њихове матичне земље.
Ред Бекташи инсистира на томе да, упркос скептицизму, "нова држава неће имати циљ осим духовног водства."
БОНУС ВИДЕО:
