Овог лета најбољи кошаркаш планете наступао је за репрезентацију Србије са којом је освојио бронзану медаљу на Олимпијским играма у Паризу.

Фото: Профимедиа

 

Одмах по повратку из француске престонице Никола је отишао у Сомбор где је уживо на хиподрому пратио коњичне трке.

Он потиче из скромне породице, његова мајка Николина радила је као медицинска сестра, а отац Бранислав је пољопривредни инжењер.

У разговору са медијима Николин отац је открио да је знао да ће постати добар кошаркаш.

ФОТО: Дусан Миленковиц/АТАИмагес

 

- Било је нешто посебно у њему. Ретко то у данашње време помињем, али једноставно сам знао да ће бити добар кошаркаш. Али тада нико није знао колики ће успех постићи.

Бранислав је потом говорио о Николиној љубави према родном граду.

- Оно што Никола воли то су обичне ствари. Направићемо породичне куће за тројицу синова, свако има по ауто, уредићемо хиподром за коње да може ту своју љубав да задовољи. Шта ћеш више? Није да пре нисмо имали и викендицу и коње и сличне ствари, шта сад треба више од овога? Треба можда да оде у Београд на сплавове и шта ће он тако, да буде нека фаца? - упитао је Јокић сениор, а потом и додао:

- Њега то не интересује, има и овде музику и омиљену кафану где одлази петком и суботом са својим пријатељима из детињства. Не седи он са новопеченим пријатељима, тешко он прима нове људе око себе, морају бити из света кошарке или коња, треће нешто баш јако тешко.

Еспресо