Живот и каријера Милана Станковића су у најмању руку живописни. Од почетака у Звездама Гранда, до Евровизије и његовог необичног стајлинга, боравка по манастирима, певач није престајао да интригира јавност.
Он месецима изазива пажњу јер се повукао са јавне сцене и променио живот из корена, а шушкало се и да има намеру да се замонаши, а једно време је боравио на Хиландару, где проводи неко време помажући братству овог светогорског манастира.
Међутим, једна информација о Милановом животу није толико позната, а ради се о његовов покојном оцу.
Недуго после Милановог рођења, Станковићев отац је починио кривично дело, а неколико година касније је настрадао у затвору. Породица је одмах посумњала да је у питању крвна освета.
Прочитајте још
Отац Милана Станковића Горан Станковић убио је колегу с посла пре више од 30 година, због чега је осуђен на вишегодишњу затворску казну. После пет година издржавања робије он је преминуо под неразјашњеним околностима. Породици је јављено да је погинуо тако што је пао са скеле, али они ни данас у то не верују. Породица Станковић убеђена је да је Горан убијен због крвне освете.
Певач је на почетку своје каријере причао о овом, за њега болном периоду и тада је изјавио како сумња у званичну верзију да му је отац погинуо у затвору.
- Имао сам само пет месеци када је мој отац отишао у затвор. Зато га се и не сећам, али кроз главу ми пролазе слике из посета. Никада нисам имао осећај да имам тату, већ неког течу којег сам повремено виђао. Мој отац је због неког дуга убио извесног човека с којим је радио у пекари. После пет и по година саопштили су нам да је пао са скеле и погинуо, али не верујем у то. Мислим да се ради о крвној освети - рекао је тада Станковић и описао како је изгледало његово одрастање без једног родитеља.
- Не знам какав бих био да сам растао уз оца, али одувек сам се осећао инфериорно. Када бих у друштву рекао да немам тату, изазвао бих сажаљење. Као да сам ја крив што је то тако. Најтеже су ми пала писма која је слао из затвора. Једном сам их случајно нашао и био сам потпуно изгубљен. Знао сам да га не могу вратити. Осетио сам колико му је свако писмо другачије, у неким се препознавао очај, понекад оптимизам. Мама ме је, упркос свему, издржавала и борила се за мене и сестру. Радила је у трафици, пеглала, чистила по кућама. Често је и позајмљивала новац - изјавио је Милан пре више од десет година.
(Курир)