Детињство му је било тешко. Одрастао је у албанској породици са 17 браће и сестара којима је помагао, јер се он пробио у свету музике и они су могли да се ослоне на њега. Био је несебичан и давао им је и шаком и капом.
Његово право име је Бехљуј Бехљији.
- Никад нисам крио да сам Албанац. Али, увек сам истицао да сам пореклом из Гусиња у Црној Гори. Југословенски сам оријентисан.
Његови родитељи имали су 12 деце, поред којих су одгајили и шест сирочића, а певач је баш због тога, како би се прехранили сви они, морао да почне да ради још док је ишао у основну школу.
- Отац је дошао у неке године, остарио је, нас је пуно било и није могао да нас отхрани. Најстарији брат, који је једно време био у Немачкој, он нас је једно време доста помагао и хранио, али и он се оженио и створио своју породицу и сасвим нормално је било да има других обавеза. И онда сам ја био тај који је кренуо. Нисам се либио никаквог посла, радио сам све и свашта. Дође камион, ја истоварим, радим, после подне одем у школу и тако зарадим неки динар да можемо да се прехранимо - испричао је Беки.
Прочитајте још
Није се никад хвалисао, говорио је искрено о родитељима и одрастању. Каже да је од њих научио како треба да се опходи према другим људима, како да их третира, а и од њих је усвојио праве вредности.
- Моји родитељи су неписмени, а мудри и честити људи. Написао сам им посвету у виду песме, баш онако како сам много пута чуо из њихових уста: "Буди поштен, буди добар човек сине мој, чувај браћу, сестре своје, поштуј туђи зној". Тако је настао и "Алипашин извор", моја стихована аутобиографија. Стао сам испред воде што извире из камена, иде у реку и улива се у језеро. Том рају у коме сам одрастао посветио сам песму.
- Научио сам од родитеља да гајим посебан однос према комшијама, буквално братску и сестринску љубав. Говорили су ми: "Чувај комшију и комшиницу, то је твоја сестра и твој брат". И сад кад се сретнем са комшиницама из Гусиња, оне доведу своју децу и кажу: "Ово је твој ујак".
У дискографији је од 1981, од синглице са Новицом Неговановићем. Уследило је неколико албума са Драганом Алексанрићем и неколико песама са тежином евергрина: "Дај реци да", "Све што боли ожиљак оставља", "Жуте руже". Ипак, преломна песма за Бекијеву каријеру је "Марама шарена" из 1991.
- Снимио сам "Мараму" баш у невреме, на почетку ратних сукоба у бившој Југи. Рече ми Рака Ђокић да је скинемо, да не поквари плочу, није време због "зелених" и свих других марама. Дођем кући и пустим целу касету мојој жени која нема везе са музиком, антислухиста. Жена преслуша и примети да недостаје једна песма, и то она најбоља. Преломио сам и решио да "Мараму" ставим на ЦД, па шта буде. Тада сам схватио да и жену понекад ваља послушати.
- Слушао сам и маестра Драгана Александрића. Говорио ми је да никад не окренем леђа музици, да све упијам, па макар било најгоре певање и свирање, може да му изађе нешто добро, а ти то запамтиш и искористиш. На крају крајева, кад сам снимао мој први албум, Драган Александрић ми предложи да на омот ставим свој надимак који ме прати још из детињства, да ме људи боље запамте. У том тренутку улази Александрићева жена и виче: "О Бекићу, стигао си".
Фолкер је открио и да му није сметало што одраста у тако великој породици, са 17 браће и сестра.
- Волели смо се и дружили се и ценили смо живот, и дан-данас ценимо живот, јер знамо како смо живели и где смо сад, а никад не заборављамо ко смо и одакле смо и како смо потекли - изјавио је певач.
Иако су многи били изненађени што је рано почео да ради физичке послове и да на тај начин зарађује, он тврди да му то није било тешко.
- Није ми тешко падало, зато што смо научени одмалена. Одмалена сам помагао и мајци и оцу. Моја жена се чудила како ја радим кућне послове, јер ја сам то гледао од мајке и она нас је учила да ако они нису ту, ми треба да знамо да очистимо, да скувамо, да будемо чисти. Ја и сад своју гардеробу слажем као војник, мора све да буде на свом месту - казао је Беки и додао да му ниједан посао није био стран:
- Све сам радио, и грађевину, једно време и у основној док сам био, па после и у средњој. Највише смо товарили тај песак, шљунак, који смо вадили из реке, из Грнчара. И ја сам тада, са 14-15 година, направио рекорд. Седам ФАП-ова сам могао да натоварим дневно сам. За мене то није било тешко, још кад си млад, брз, полетан. Гурам колица, носим циглу, ја певам. Људи су волели да ме слушају. Кад сам товарио шљунак, увек је било паузе и ја сам увек певао. Устајао сам увек у 4-5 сати, прво сам вежбао, јер сам тренирао сам карате, гледајући слике, филмове. Увек сам трчао, био сам у кондицији. Ако пре подне идем у школу, поподне радим, и обрнуто, а увече стигнем да изађем са друштвом. Само сам размишљао ‘само да завршим школу и да стекнем породицу, само да нешто урадим и да се запослим и да помогнем мојима’. Највише сам размишљао о сестрама, мушкарци ће се снаћи, а оне, ко зна.
Беки је, наиме, открио и шта су му саветовале његове старије и искусније колеге и испричао колико су се времена променила када је он почињао каријеру па до сада.
- Нас су учили кад смо ми почињали да се појављујемо малтене у истом, ја сам се увек питао зашто, а они су ми рекли: "па да би те запамтили".
Кад сам снимио песму "Ех, кад би се ти вратила", изабрали су ми један џемпер и рекли су ми: "у овом ћеш нон-стоп да се појављујеш да би те људи замаптили" - испричао је певач у емисији "Песмом за душу" и додао:
- Треба ићи корак бар унапред, сређивати се другачије, али не претерано. Ја разумем велике звезде које су препознатљиве, без обзира да ли су плаве, жуте... Али почетнице не требају то да раде.
Како је упознао своју супругу Наду?
Бекићева и Надина прича почела је у кафани у којој је наступао годинама и прави је доказ оне чувене да љубав на први поглед ипак постоји.
- Никада нисам размишљао да ли постоји нека боља од моје супруге јер чим тако размишљаш или погледаш другу у смислу да желиш да будеш са њом значи да своју жену не заслужујеш. Још док сам био клинац отац ми је говорио да водим рачуна и да не дозволим да ми друге очи кажу да је вредело оно што је било поред мене. Увек човек после развода укапира да је погрешио и да је та особа отишла код другог јер су му те друге очи показале да је то ипак вредело - испричао је певач који је и данас захвалан својим родитељима на правим и истинским вредностима које су му говорили још као дечаку.
Да је кључ успешног брака разумевање и компромис овај брачн пар доказао је одавно. Ипак, оно што је многима привукло пажњу је што певач не крије да се и дан данас чује са бившим љубавима.
- Треба бити свестан са ким улазиш у брак, јер људи се данас жене да би се оженили! Ја сам данас са својим бившим девојкама добар пријатељ, никада нисам оставио затворена врата. Нисмо могли даље али смо пријатељи и жена и то не замера, као ни ја њој, па имала је момке пре мене (смех) - истакао је Бекић, који се својевремено присетио првог сусрета са својом драгом.
- Сваке суботе је долазила на моје наступе, а ја сам познавао њену сестру, али ја Наду никад нисам видео... Она је долазила ту једно четири, пет година док сам радио нон-стоп деведесетих, увек је долазила и са момком и једне ноћи сам дошао раније на посао и видим Наду седи за столом са друштвом и питам колегу: "Ко је она девојка?", он ми каже да је то Нада. Само сам му одговорио "Њу ћу оженити", осетио сам тако неку енергију. Након тога смо се забављали годину дана - открио је Беки.
(Стил)