Познато је да смо ми народ који воли и зна квалитетно да одмара. Тако једва чекамо викенд како бисмо подигли све четири у вис и провели дан излежавајући се и ништа не радећи. И ако би нас неко од укућана опоменуо, само бисмо му узвратили: "Данас је недеља, данас се ништа не ради".
Фото: Схуттерстоцк
Али, јесте ли некада размишљали о томе што се овог дана све активности своде на минимум и зашто је тај дан обележен црвеном бојом у црквеном календару. Да ли нам то и православље поручује да овог дана треба само да ленчаримо?
У словенским језицима седмодневни период назива се "седмицом", а сама недеља је названа даном одмора, "неделања". Дани који следе после дана одмора, добили су своја имена по редоследу: први после недеље – понедељак, други – уторак, среда је средина недеље, четврти – четвртак, пети – петак.
Широм наше планете прихваћен је седмодневни циклус рада и одмора. Разлика је једино у томе који се дан узима као дан одмора: петак, субота или недеља. Тако су све мере за рачунање времена засноване на астрономским појавама (година, месец, дан), осим седмице (7 дана).
Ако нема астрономску подлогу, како је настао седмодневни циклус?
Прочитајте још
Настао је управо из религиозне праксе хришћана. Наиме, Бог је за 6 дана створио све што наше око може да види и срце да осети, а седни дан се одмарао.
Фото: Схуттерстоцк
Четврта Божја заповест гласи:
"Сећај се дана одмора да га светкујеш; шест дана ради и сврши све послове, а седми дан је одмор Господу Богу твојему", а њен наставак гласи:
"Тада немој радити ниједнога посла, ни ти, ни син твој, ни кћи твоја, ни слуга твој, ни слушкиња твоја, ни живинче твоје, ни странац који је међу вратима твојим. Јер је за шест дана створио Господ небо и земљу, море и што је год у њима; а у седми дан почину; зато је благословио Господ дан од одмора и посветио га". 2. Мојсијева 20.8-11
Међутим, да бисмо разумели причу о раду и нерад морамо да разјаснимо причу о седмом дану. Отац Стеван Стефановић најбоље је објаснио о чему се ради:
- Сама прича о седмом дану је јако важна. Наиме, све мере које данас користимо су резултат космичких појава. Двадесет четири часа је период за који се Земља окрене око своје осе, месец је везан за циклус Месеца, једна година је период колико је потребно Земљи да обиђе пун круг око Сунца. Све сем седмице. Седмица нема космички основ.
Он даље објашњава да су кроз векове људи покушавали да промене овај поредак, али безуспешно. Седмица је време најлогичније и најбоље за човеково организовање рада и одмора.
Објашњавајући шта седмица значи у Светом писму указује да многи заборављају да први дан у седмици ије понедељак, него недеља. Господ је све што постоји створио у шест периода, односно шест дана. "Шести дан почину од дела својих", каже Свето писмо.
- Међутим, и овде постоји важна ствар коју треба истаћи. Седми дан је субота. Недеља је први дан, дан сунца (енг. сундаy), дан светлости, први дан стварања, дан у ком Бог ствара светлост, каже он и додаје:
- Господ у овај дан и васкрсава, и ми хришћани данас празнујемо овај дан, недељу, не јер је то седми дан старозаветних Јеванђеља, већ јер је то дан у коме је Господ васкрсао, а Васкрс је исходишна тачка нашег живота и наше вере.
Он даље објашњава да Господ није спавао седми дан, већ да се у симболичкој равни асоцира на Велику суботу, дан у коме је онај који је створио свет у гробу и почива.
Како се хришћанство ширило, тако се око Цркве окупљало много људи, посебно када је хришћанство постало државна релогија. Људи су из разних разлога и побуда примали хришћанску веру, па је било мног оних који нису били искрени, већ су улазили у Цркву због користи.
Због тога верници почињу да изостају са литургије, а то је био највећи грех:
- Последица брака Цркве и државе била је та да су верни почели да изостају са литургија, што буквално никада у најранијој историји Цркве од готово четити стотине година није био случај. Чак је постојало правило, канон, да онај ко пропусти 3 недељне литургије и не причести се на њима, бива аутоматски искључен из Цркве. Замислите када би данас применили ово правило, ко би опстао?
Један од најчешћих изговора што не долазе био је да имају обавезе:
- Тако се и византијско законодавство умешало и донело државни закон да је забрањен сваки рад недељом и за време празника. Дакле, реч је о државном, а не Црквеном закону. Чак је у одредби овог закона напоменуто да су пољопривредници искључени и ослобођени од овог закона, те да не подлежу казнама, јер постоје послови који они морају да обављају невезано за празнике и недељу, нпр. скупљање сена.
Из свега наведеног можемо закључити да је нашим народом завладало сасвим погрешно мишљење да се недељом не треба и чак не сме радити. Управо супротно, недеља је дан када треба да се посветимо Богу, а то значи да одлазимо на литургије и проведемо га у миру са својим ближњима.
