Недавно се путем медија огласио  бивши конобар М.Ф.радио у ресторану који је држала дизајнерка.

- Она је велики сноб, малтретира раднике. Дани који сам провео радећи код ње су као рударски дани - рекао је он, па наставио:

- С том женом није било нормално радити. Сви ми који смо издржали дефинитивно смо људи који могу свашта да истрпе. Код ње сам радио нешто више од годину дана. Тада није било као сада наћи посао у угоститељству, него ту си, где си, срећан си што имаш плату. Е сад... Код Елене је то мало другачије. За све време које сам радио код ње ниједном нисам добио целу плату. Она нам је одбијала по 20 до 30 одсто сваког месеца. Стално нам је пребацивала да смо пријављени и да треба да будемо срећни због тога.

 

 

Истакао је да је осећао страх јер је високим тоном разговарала са запосленима: 

- Њена дрека и понижавање нас као радника били су невероватни. Није бирала речи. Ми смо се ње толико плашили да се, кад се она појави, од страха и стреса тотално погубимо. У тим ситуацијама смо знали да направимо неку грешку. Знаш кад ти није пријатно у таквој ситуацији. А Елена само чека. Она дође и само гледамо ко ће први у канцеларију код ње. А онда нам тамо јасно ставља до знања да смо ми њени радници, а она наша газдарица. Колико год смо се трудили да све радимо како треба, она је увек нашла нешто због чега би нас вређала и нападала. Сећам се неке палме, знате већ, она и њене биљке. Е, та палма је била поред њене канцеларије. Једном је дошла, иначе је имала обичај да гура прсте у земљу да види колико је влажна, тад је по њеној процени земља била сува. Одмах је колегиници смакла 20 одсто од плате и настао је хаос - прича он за домаће медије и додаје:

 

 

 

- Викала је, било је ужасно. Колегиница је из канцеларије изашла уплакана. Била је избезумљена. Код ње, за осам сати рада, могли смо да седнемо само кад једемо и то на неке гајбе у магацину. Камере су радиле 24 сата и, када није у локалу, онда нас позове и каже: "Не видим да сви стојите, сигурно сте се завалили негде". Слободни дани су били једном месечно. Плашили смо је се, сви смо били млади. Не дај боже да дођете с недовољно добро опегланом кошуљом, смакне 20 одсто ко ништа уз реченицу: "Није ти ово пијаца, ово је локал у центру Београда". Е тако вам прође цела година, трпите малтретирање и слушате вређање и онда кад дође Нова година, Елена дође с парфемом од 50 милилитара и да нам као поклон за празник. Искуство ког избегавам да се сећам, а кад се сетим, прође ме језа - испричао је бивши конобар М.Ф.

(Курир)

БОНУС ВИДЕО: