Међутим, метеоролог Недељко Тодоровић истиче да у питању није никакво критично стање, већ су једноставно биљке, које су се прилагодиле сувим условима мало "оживеле" после кише у том подручју.
"Биљни свет се тамо прилагодио тим условима. У неким пустињама, као што је Атакама, нема по 10-20 година ни капи кише, па после прве кише и тамо никну биљке", каже Тодоровић.
Фото: Схуттерстоцк
У суптропима су температуре, како додаје, знатно више него у тропима, а падавине су такође знатно ређе у односу на екваторијалну зону.
Прочитајте још
"Лети, када овде буду температуре од 35-40 степени, то није тропска температура, већ суптропска, а у тропима је уједначена – максимална је од 27 до 32 степена", истиче он.
Он додаје да у тој интертропској зони нису типични циклони и јаки ветрови који утичу на време, већ су уобичајени локални пљускови који се у складу годишњим добима померају.
"У летњем периоду, у односу на екватор, они се преместе мало северније", објашњава метеоролог, и додаје да је сада нормално да се зона с кишом помера мало северније, а ове године се помера око 5-10 степена више него иначе.
Фото: Схуттерстоцк
"Та тропска зона са кишом и пљусковима, условила је да јужни, периферни делови Сахаре добију нешто више кише него обично", објашњава саговорник.
Када се посмара расподела кише у Сахарском и Подсахарском делу, објашњава, нешто више падавина стиже с запада са Атлантика, док је у центру, близу Египту и Сомалије, знатно сушније.
Да ли ће бити неких екстрема код нас ове зиме?
Говорећи о томе како су претходне зиме биле топлије, и како се људи често присећају да је "некада било јачих снегова", Тодоровић је рекао:
"Људи се сећају само о неких екстрема, не сећају се лепе расподеле. Кад су у питању зиме, код нас поготово снег или висина снежног покривача, Београд има добар низ података од више од 130година. Када се узму те године са највишим снежним покревачем, види се да на сваких 10, а поготово на, или 10 до 12 година, догоди се једна екстремна појава високог снежног покривача", тврди метеоролог.
Између тих десет година, како додаје, зиме често буду блаже, топлије.
"Није строго по формули, али се назире та нека периодичност", подвлачи он.
Фото: Схуттерстоцк
Метеоролог наглашава да се у Србији не може очекивати зима од три месеца, већ обично буду "два месеца топла а један хладан".
"На пример, 2011. на 2012 годину, децембар и јануар су били топли, а онда је у фебруару читавог месеца наишао хладан ваздух, и пао је снег у свим местима. У Београду га је било рекордних 53 центиметара, Сава и Дунав су се заледили, а био је и велики број тзв. ледених дана са температуром која није прелазила нула степени", казао је Тодоровић.
Ипак, када су у питању метеоролошка предвиђања за наредну зиму у Србији Тодоровић је нагласио да се давање таквих дугорочних сезонских прогноза показало као непрактично и нетачно.
"То није убедљиво, јер увек нешто може да изненади", закључио је.
(EuroNews)
БОНУС ВИДЕО
