Њена ћерка,Катарина Жутић кренула је мајчиним стопама, те је такође постала успешна глумица. Светлана је својој ћерки била велика подршка током најтежих животних тренутака.
- Каја је имала велику подршку свог мужа и моју, наравно. Срећна сам што смо то превазишли. Толико људи нема децу, па живи добар и испуњен живот. Наравно, лепо је имати унуке који настављају твоју породичну историју. Ја то нећу имати, а Катаринина и моја животна прича за мене је велика награда. У мом овоземаљском трајању огледа се све што сам хтела и умела.
Како каже за Глорију, својој ћерки, глумици Катарини Жутић касно је признала да је глумица. Петнаестак година је Каја увелико играла у позоришту, на филму и телевизији да би јој Светлана тек тада казала да је сазрела, освестила себе као глумицу и да може мирно и без страха да је гледа.
- Највише сам се радовала - прича Светлана, када је добила Стеријину награду, једину коју ја никад нисам добила. То је за мене, њену мајку, било посебно важно. Ако Бог хоће да те казни и учини да се "наједеш" глуме, онда одреди да ти и дете буде глумац.
- Сваку Кајину младалачку трауму на путу глумачког сазревања ја сам двоструко пропатила. Трудила сам се да то пред њом прикријем да је не бих повредила и да јој у свакој муци будем ослонац. Хвала богу, то је прошло. Више немам трему кад је гледам у позоришту, на филму или телевизији.
Прочитајте још
Цеца не крије и да у поједним периодима живота није могла довољно времена да посвети породици.
- Сада имам више времена. Али жао ми је што нисам у младости, кад је моја ћерка била мала, у најслађим годинама, с њом проводила више времена. Имала сам сервис двоје бака и дека. Кајин отац Миша Жутић био је јединац, ја јединица, родитељи су нам у били у пуној снази, а родила сам је са 25 година. Тек кад сам отишла у пензију, а Каја већ одрасла и осамосталила се, то се променило. С њом имам диван однос. - испричала је Светлана за Стил.