Новак Ђоковић поделио је објаву на Инстаграму, где је бираним речима причао о Рафаелу Надалу. Посебно се издваја један тренутак - фотографија из џакузија, кад су били млади и талентовани играчи, не баш свесни тога да ће постати љути ривали.
- Рафа, један пост није довољан да искажем поштовање које гајим према теби и ономе што си учинио за наш спорт. Инспирисао си милионе деце да почну да играју тенис и мислим да је то вероватно највеће достигнуће које свако може да пожели. Твоја упорност, посвећеност, борбеност ће се учити деценијама. Твоје наслеђе ће живети заувек. Само ти знаш шта си морао да претрпиш да би постао икона тениса и спорта уопште. Хвала ти што си ме толико пута гурао до саме границе у нашем ривалству које је највише утицало на мене као играча. Твоја страст за представљањем Шпаније је увек била изузетна. Желим ти најбољи могући опроштај у Малаги са Дејвис куп тимом Шпаније. Бићу тамо лично да одам поштовање твојој звезданој каријери - поручио је Ноле.
Слика из џакузија датира из 2007. године. Тада је Надал победио Ђоковића са 6:2, 7:5 у финалу Индијан Велса, а ово је прича о томе са његовог званичног сајта.
Након што је крунисан шампионом Индијан Велса, Рафа Надал је прославио своју прву титулу у години тако што је убачен у ђакузи у свлачионици! Када је завршен финални меч против Новака Ђоковића, Рафа је отишао право у свлачионицу да са својим тимом прослави победу. Рафа Мајмо, Френсис Роиг и Бенито Перес Барбадиљо скочили су у ђакузи са Рафом, док је Ђоковић фотографисао Надалов тим како ужива у тренутку. Видевши свог друга Новака како то ради, Рафа је позвао њега и његовог тренера да скачу и славе и са њима.
Прочитајте још
Уосталом, заслужио је и да прослави своје прво финале у Мастерс серији и чињеницу да је сада ушао у топ 10 тенисера света.
- Била је то веома посебна недеља за мене. Веома, веома, веома важна. Већ је прошло осам месеци без освајања титуле, али сада сам се вратио са великом титулом - рекао је Рафа после освајања трофеја.
После тога све се променило. Зашто? Из године у годину, Новак је био тај који је почео да побеђује. Надал је 2007. имао скор са Новаком 5-2, а 2008. 4-2, затим је 2009. био на 4-3. Била је и 2010. година у знаку Надала (2-0), а онда - та чувена 2011. година.
Новк је победио у свих шест финала (Мајами, Индијан Велс, Мадрид, Рим, Вимблдон, УС опен), па је 2012. године на Аустралијан опену најдужим дуелом икада у гренд слем финалима славио. Рафа је наставио да доминира на Ролан Гаросу, а Новак је био бољи на свим другим турнирима. Пријатељство из младалачких дана прерасло је само у поштовање, са гардом на конференцијама и у јавним наступима, са једном горком епизодом када је Рафа оголио колико га боли што је Новак престигао све.
- Уживам у ономе што радим, срећан сам што играм тенис. Наравно да желим да освојим више гренд слемова, у то нема сумње. Али никад… Мислим, Новак је више опседнут тиме, фокусиранији. Не мислим то на негативан начин. Не, он је концентрисанији на те ствари, значе му много и све остало; увек говори о тим рекордима и свака му част. Ипак, то није мој приступ тениској каријери. Имам здраву амбицију. Да немам, никада не бих био у позицији у којој сам сада, али вероватно имам другачију амбицију од Новака, на пример.
Правдао се Рафа после тога, а Новак је имао одговор.
- Ми нисмо пријатељи јер, знате, ми смо ривали и тешко је као такмичари да будемо веома блиски и делимо ствари и дајемо увид у свој живот или осећања. Могло би бити употребљено против тебе за тениске рекорде и приликом даљих сусрета на терену - рекао је Ђоковић и додао:
- Толико година смо делили позорницу и мислим да је највеће поштовање увек ту, бар са моје стране, према њима. Дакле, да, надам се да ћемо једног дана, када се завесе мало више спусте, моћи да седнемо и поразговарамо. Било би, било би невероватно. Волим да побеђујем. Нема сумње у то. Инспирисан сам и мотивисан рекордима. Мислим, за мене је то сасвим нормално. Да будете искрени у вези са тим и да будете аутентични, и да изразите оно што осецћате. Само покушавам да будем веран себи и другима и кажем шта су моји циљеви. Дакле, то је тако једноставно.
Јасно је да више ништа није исто, али све се ове речи заборављају када се каријера заврши. Тад остају само најлепше успомене на победе и ривалства која су гурала све напред, да буду бољи. И хвала им на томе, иза нас је најлепша ера тениса икада.
(Спортал)