Девојка је на друштвеној мрежи Твитер поделила искуство које је имала на једној сахрани:
- Кад је завршио опело у цркви, свештеник се први опростио од покојника и на икону на сандуку ставио 200 динара. И онда су сви присутни, љубећи крст, такође стављали новац, веће своте, верујући да је то за породицу. А није било – пише у твиту, а онда су се низали и коментари...
"Како није било? Није ваљда узео себи? Код нас људи остављају и то је да породица лакше поднесе трошкове сахране, па и даћа", "У Шумадији, новац на ковчегу је помоћ породици. Опело кошта 9.000 динара"
- На бакиној сахрани у мањем граду, остављали су новац на ковчег. Свештеник нам је рекао да узмемо ако нам је сахрана била велики економски терет, али да бар део дамо у цркву или манастир, као прилог за помињање на 40 литургија, тако смо и урадили – пише у коментару, док је и на њега дат одговор:
– Дозволићете да је то мени, у најмању руку, чудно, јер у делу Шумадије где ја живим сав новац који се ставља на сандук узима покојникова породица, јер је њој и намењен, независно од њеног економског статуса, и без било каквих сугестија свештеника.
- Код нас у Крушевцу не стављају се паре на сандук, него ко може и има, да неком од чланова породице покојника, а свештеник се плати онолико колико каже.
- У родном месту моје мајке, узима породица! Први пут чујем да узима свештеник. Њему се посебно плаћа после опела. Он је иначе задужен за 10-так села. Путује неким старим колима. Ето има и таквих, скромних.
БОНУС ВИДЕО:
Прочитајте још
