- Нормално је да у филмском свету има сујете јер су и филмаџије људи. Сујета као мотивација да будемо бољи и успешнији може бити и здрава. Нажалост, има и патолошке сујете. Огромна већина мојих колега јесу добри људи који се боре да постигну максимални успех. Има и екстремних примера, али о њима не желим да говорим.
Бајић је на питање ко је од колега био за њега највеће разочарање одговорио на следећи начин:
- Људи углавном тешко подносе туђи успех, често се по правилу удружују да зарад личних интереса умање, оскрнаве и компромитују нечији релевантан резултат. Мени се то догодило са „Халијардом”. Ту примарно мислим на колеге који се баве редитељским и продуцентским пословима. Рекао бих да је то посебна врста болести због које их треба жалити. Миран сам јер никоме не желим зло. Срећан сам што сам као човек у озбиљним годинама и професионалац са каријером која траје пола века у себи сачувао људску и професионалну чистоту и умео да се обрадујем, да честитам и стиснем руку колегама, глумцима, сценаристима и редитељима кад год да сам видео да је направљен одличан пројекат.
Бајић није желео да помене ниједно име.
- Не, јер бих на тај начин ружио сопствену професију. Рекао сам да, упркос вашим очекивањима, нећу именовати никога, и без обзира што сам не тако давно доживео тешка разочарања од људи за које сам мислио да су ми пријатељи, којима сам искрено веровао и подржавао их.
Прочитајте још
Глумац је открио и кога од младих колега и оних средње генерације сматра великим потенцијалом.
- Пре свих, то су Раша Вујовић, Никола Ракочевић и Нина Нешковић, а ту је и млади Чубрило Чупић, који је бриљирао у „Халијараду". Мислим да се Милош Биковић и Виктор Савић истичу, али не играју улоге које одговарају њиховом глумачком амбитусу.
(Ало)