Његове улоге и данас се памте, а кроз приче његових колега и пријатеља из света глуме, сазнало се да је био веома посебан.
Фото: Анђела Стевановић Живковић
Кроз живот је пролазио кроз бројне ситуације које су га обликовале као особу, али једна му се посебно урезала у сећање. Наиме, селидба због природе посла његовог оца Небојши је тешко пала:
- Та селидба из Требиња у Опово, па у Панчево, била је за мене шок. Можда се тад формирало код мене глумачко зрно, јер сам пробао да се прилагодим. Да превазиђем разлике у менталитету. Основна разлика је што је Херцеговина сиромашна земља, камен на камен и понегде плодна зараван, а Војводина је огромна и плодна, што неко рече - бациш дугме, роди капут. Ти људи су одувек имали. Та свест о имању формирала је врсту карактера брањења иметка и стицања још већег. У Херцеговини су људи упућени једни на друге да би заједничким снагама преживели, јер скоро нико нема ништа. И ако ниси човек, одбачен си, јер ниси поштен и храбар да се нађеш ту када треба, и будеш вредан, од помоћи, храбар или шта год већ треба да будеш - говорио је својевремено глумац и описао како је изгледала промена средине:
Фото: АТА имагес
"Аутоматски си обележен и за то следи казна. А ту где смо стигли, где смо се настанили, казне су следиле за друге ствари. То је тај менталитетски преокрет, озбиљна разлика. Био сам клинац, растао сам, морао да живим и да се негде ту нађем. Сећам се да сам једном, можда годину по досељењу или мање, рекао мајци:
Прочитајте још
“Ја ћу одсад да говорим бијело и млијеко уместо бело и млеко, лакше је, краће и тако се овде говори.” А она ме тако, широко отворених очију, нежног израза, само гледала… Па шта и да ми каже? Зна да остајемо ту и да мора да се живи даље. То је била моја одлука да се прилагодим. Али та врста прилагођавања подразумевала је вероватно и посматрање и тражење врста комуникације и живота у које сам упао. Мислим да је то у мени формирало врсту схватања других, другачијих људи и начина размишљања. А то је јако потребно за глуму - рекао је Глоговац својевремено.
