Наиме, када је Светозар тек започињао каријеру и када се појавио у чувеном бифеу Атељеа 212, дочекао га је доајен глуме, чувени Радмиловић.
- Зоран Радмиловић у бифеу устаје и прилази ми, ја сам се мало склонио и сео преко пута шанка и каже "Здраво". Ја кажем "Добар дан", пита ме "хоћеш ли да попијеш нешто", ја кажем "ако могу кока-колу", гледа ме Зоран и каже "па попиј нешто људски... вињак". Он држи свој вињак у руци. И ја кажем да не пијем алкохол. Гледа у мене и каже "Не пијеш?", ја кажем не. На то ме Зоран пита "А зашто?" Кажем да ми није укусно, а Зоран ми на то одговара "Ти мислиш да је мени укусно?".
Легендарни глумац Зоран Радмиловић је један од највољенијих домаћих глумаца. После његове смрти 21. јула 1985. године изгубили смо његово физичко присуство, али не и ликови које је тумачио. Његова ћерка Ана је 2017. године такође преминула, али је пре смрти оживела сећање на њега кроз своје две књиге.
Прочитајте још
Ана је оцу као најзначајнијој фигури у животу посветила две књиге – "Залажем се за лаж" и "Кад је свет имао бркове". Друга књига је дотакла многе јер како је својевремено објаснила покојна књижевница, људи су јој се јављали на друштвеним мрежама и писали да су се смејали и плакали док су читали.
- То није омаж Зорану, хтела сам да се ја сетим, мени је било потребно. Пишу људи и горе глупости из свог интимног живота. Многи ову књигу почну да читају због Зорана, а онда не нађу онај лик који су видели у Радовану. Не знам зашто ме је то љутило и имала сам потребу да то кажем: Он није Радован, он је један озбиљан човек. Он није никаква сељачина, аман људи! Он је пристојан, образован, господин човек", рекла је Ана у емисији "Свој на своме".
У предговору књиге "Кад је свет имао бркове" свог оца је описала речима: "Он је као заједичко сећање. Ова књига, биће књига о осмеху, брковима, носу и очима".