"Звездана ноћ", чувена слика холандског сликара Винсента Ван Гога из 1889. године, невероватно је у складу са астрономским принципама неба, недавно су открили научници који се баве атмосферским процецима. Њихово откриће сугерише да је уметник био далеко испред многих научника и истакнутих умова 19. века.
Фото: Д.Р.
Научници верују да је Ван Гог циљано користио дебље, неједнаке потезе четкицом, и у различитим смеровима, како би на платно пренео невидљиви неравномерни проток ваздуха, познатог као турбуленција, а који изазива промене у визуелном приказу ноћног неба.
Оно што је посебно чудесно у читавој причи, јесто што је легендарни Холанђанин ово живописно уметничко дело насликао током дана, у студију без прозора. Тачније, он је у приземљу душевне болнице направио свој атеље.
Фото: Википедија
Уметник је свом брату Теу о том раздобљу написао:
Моја ме кукавна болест тера да радим с немим бесом, веома полако, али без прекида од јутра до мрака ... Верујем да ће ми то помоћи да оздравим.
Прочитајте још
Недавно су истраживачи на његовој слици идентификовали оно што су описали као "скривену турбуленцију", а своју теорију изложили су у научној публикацији "Пхyсицс оф Флуидс". Они наводе да је сликар на платну пренео принципе из диманике флуида који су се појавили тек 100 година касније, као што је на пример скала за кретање ваздушне енергије, коју је 1959. установио математичар Џорџ Бачелор.
"Потези четкице играју кључну улогу. Са дигиталном сликом високе резолуције могли смо да прецизно измеримо типичну величину потеза четкице и упоредимо их са величином потеза које је правио у потенцијалним приказима турбуленције", истакао је аутор истраживања Јонгшан Хуанг.
Истраживачи су на концу свега закључили да је Ван Гог дефинитивно имао несвакидашње разумевање у вези кретања природе који нас окружује и самог неба.
"Све ово открива нам његово дубоко и интуитивно разумевање природних феномена. Ван Гогов прецизан приказ турбуленција је можда резултат проучавања кретања облака и атмосфере или урођеног осећаја како да ухвати ту невидљиву динамику неба", истиче Хуанг.
Занимљиво, нешто слично је већ утврђено 2019. година, када је једна друга студија изнела претпоставку да је Ван Гог приказао турбуленције не само у атмосфери, већ и на звездама које су од Земље удаљене светлосним годинама.
