Међутим, мало је познато да су две легенде биле добри пријатељи и да су волели да излазе заједно у кафану. Једном приликом отишли су у локалну кафану, јер им финансијска средства нису дозвољавала да посете неку скупљу, а тамо су добили другачију игранку, која их је скупо коштала. И то све због девојке, а како Бурдуш каже, била је јако лепа.
Фото: Јутјуб принтскрин/KLASIK
Од 18 часова - батине!
- У то време сам се увелико дружио са Батом Живојиновићем. И због његове луде главе добио сам највеће батине у животу. Како нисмо имали много пара, или смо на најјефтиније игранке. Тако смо једнон свратили у Јатаган малу, у Малешкој улици, где је у једној бараци стајала табла: "Од 18 часова - матине". Неко је пребрисао слово М, и написао Б. Дакле, "Од 18 часова - батине".
Прочитајте још
- Врата барака отварала су се ногом, баш као у каубојским филмовина, који су тад били у моди. Призор је био "диван": у једном делу сале седели су родитељи који су се на сав глас вадали чији је син бољи, јачи, који боље пева, свира... А у другом делу кркљансе. И сваки час би неко од кабадахија скакао на бину, отимао mикрофон и некоме претио: "Кад се заврши игранка, ћу те одерем од батина!"
- Бата и ја смо се шћућурили из једног стуба и само посматрали. Нисам могао да се чудом начудим зашто најлепша Циганка не игра. Почне танго, ја се одважим. Приђем и лепо замолим за игру. Она пристаде. Али, у пола игре, поче да се смеје и да ме пита: "Па, ти не знаш шта ће сада да буде? Шта ће Влада да ти ради". И стварно, ето ти после игре једног, грмаља у пратњи неколико силеџија: "Па, јеси ли питао некога да с њом играш? Знаш, кад те дрмнем главом...."
Фото: В. Данилов
- И опали он мене главом у чело, пре него што сам стигао да кажем пиксла. Али, очи му одједном дођоше у врх носа, па се лепо сруши. Мени ништа! Скоче његови пајташи да га поврате к свести - а ја на врата.
- Међутим, Бата се заценио од смеха, да није могао ни да мрдне. Тако се смејао, да то и на мене пређе. Сузе су нам цуриле! Нисмо могли да се бранимо кад Јатаганци навалише. Оплавили су нас да смо изгледали као две велике шљиве - испричао је Брудуш у интервјуу, који је дао РТВ Ревији 1972. године.
Правац на пијацу
Како се младост повезује са лудошћу, легендарни глумци имали су још анегдота, које је Бурдуш поделио у поменутом интервјуу.
- Мој велики другар био је покојни песник Бранко Миљковић. И једне луде ноћи, у летњу зору, он, Бата Живојиновић и ја, излазимо из кафане "Жагубица" код Вуковог споменика. Одједном - петлови поје. Откуд они усред града? Угледамо камион пун кокошака. Накресани и луди од младости, упалимо ауто и право на Каленићеву пијацу. Све смо продавали у пола цене. Жене су се крстиле и чудиле, стално загледајући у кљун да провере нису ли кокошке болесне. Наравно, са парама опет кренемо у кафану. Но, на излазу из пијаце угледамо неку јадну и бедну старицу, како претура по отпацима. Дадосмо јој све "зарађене" паре! И касније, у Београдском драмском позоришту, било је анегдота и анегдота, али ко ће их све запамтити?
Фото: Википедија
- Све смо продавали у пола цене. Жене су се крстиле и чудиле, стално загледајући у кљун да провере нису ли кокошке болесне. Наравно, са парама опет кренемо у кафану. Но, на излазу из пијаце угледамо неку јадну и бедну старицу, како претура по отпацима. Дадосмо јој све "зарађене" паре! И касније, у Београдском драмском позоришту.
(Курир)
БОНУС ВИДЕО:
