Певачица је скупила храбрости и отворила душу о догађају који је за њу био веома трауматичан, тачније живот јој је висио о концу.
- Имала сам 23 године, већ сам тада била у Новом Саду, био ми је рођендан, ја сам ишла од пријатељица која су такође славиле рођендан и то се десило у најосветљенијој улицу у Новом Саду, где су пролазили пролазници, где су пролазили аутомобили. Ја нисам била ни у каквој опасности, јесте да је било два ујутро, али то није никаква опасност била уопште, реална опасност, апсолутно. У том моменту ја нисам схватила шта се дешава, то је да је случајни пролазник само мене зграбио и увукао у жбуње. Ја нисам знала уопште, ви у тим моментима то тако брзо иде да ви уопште не знате шта вам се десило. Где сам ја одједном схватила шта је, одједном сам се нашла на земљи. Међутим, пошто сам се опирала, схватајући шта он жели, имала сам уске фармерице и уску мајицу и он није тако лако могао да скине ту гардеробу, његове руке су од доле дошле ка мом врату. И ту је у ствари почела борба за живот- причала је Буча, која је то искуство доживела поново током разговора.
Певачица тада није знала како да реагује ни колико је то све трајало:
-Где сам ја, ја мислим, реално, не могу сад ни да вам кажем колико је то трајало, јер то је јако брзо било. Сада људи кад кажу, па што, уз мене је била торбица и мобилни телефон, ви уопште не можете да се снађете. То се све јако брзо догађа. Истина је да вам живот прође кроз главу. У пар секунди вам те слике пролазе као на филму. И ја губим дах, ја видим готово. И, полако сам почела и да падам, вероватно, у несвести или шта већ, али сам се сетила да ми је рођендан и само сам пожелела да останем у животу.
Прочитајте још
У једном тренутку је скупила храбрости, па је вриснула:
- У том моменту, ја сам схватила, ја сам се пустила и аутоматски је и он пустио руке са врата и наставио да покушава. Међутим, ја сам сву снагу смогла да удахнем и да вриснем. Тада је случајни пролазник чуо врисак и спасао ме. Ја не знам ни дан данас ко је тај човек. И... То је нешто што је... Ја сам онда побегла- рекла је Јелена.
- И какав је парадокс да сте ви остављени у животу, а да након тога ви пролазите једна таква психичка стања која нису вама својствена. И то је нешто што ја сам се ето сусрела очи у очи са тим моментом. И са насилником. Ја сам имала утисак као да сам се из канџи неке одвратне звери ишчупала. И сада као таква... Ја сам и прославила рођендан, тај дан. Ја сам била срећна што сам преживела. И наравно, сестра је психолог, сестре су то знале. Знали су пријатељи, неки моји најужи, али и даље ја то нисам ни говорила, ни ништа.
(Мондо)
БОНУС ВИДЕО:
