Историја памти оне највеће - људе који су својим присуством на овој планети правили промене и мењали свет набоље или нагоре. Тако је траг у времену оставио нарко-бос Пабло Ескобар који је једно време важио за најопаснијег човека на свету, истовремено спадајући у седам најбогатијих људи. Свој статус дуговао је недостатку принципа и части, оштром уму и садистичкој храбрости. У својој родној земљи, Колумбији, поделио је народ на оне који су га уважавали и оне који су га се бојали.
Али, како то обично бива, било да верујете у карму или у Бога јер, подсетимо се, Библија нам говори да "ко се мача лати, тај од мача умире", зла дела на крају увек дођу на наплату. Са окончаном империјом Ескобара није окончана и фама око његовог имена.
Наиме, на мени нејасан начин, модерна култура константно експлоатише и злоупотребљава његов идентит - име "Пабло" можемо чути у разним реп-нумерама, тинејџери носе дуксеве са његовим ликом, а често и пишу статусе, величајући његов "рад" - најбољи пример је узречица "plata o plomo" (сребро или олово, односно - плати или умри).
Тешко је разлучити откуд фасцинација човеком одговорним за смрт толико недужних људи, међу којима су деца и жене, али у корист овом феномену говори и исповест његове жене - Марије Викторије Хенао.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Жена која се венчала са Ескобаром кад јој је било само 15 година, имала је са њим двоје деце и безрезервно га волело до краја живота.
Прочитајте још
Какав је почетак, а какав крај, њихове приче?
"Плес са ђаволом"
- 29. марта 1976. моја бака нас је одвела у дом бискупа Палмире - Хесуса Антонија Кастра. Наше венчање је одржано у шест сати. Моји родитељи, браћа и сестре, нису били присутни, а није било никога ни из Паблове породице. Срећа коју сам осећала била је горко-слатка јер ме је обузео страх од онога што ц́е уследити - негодовања породице и целог комшилука. У једном тренутку Пабло, који је деловао веома срец́ан, погледао ме је у очи, насмешио се и рекао да сам "његова заувек" - почиње своју исповест Марија Хенао.
Њен брачни живот састојао се од јутарњих одлазака у школу и послеподневних кућанских обавеза.
- Била сам одушевљена својом новом улогом и волела сам да перем, кувам и чистим. Нисам знала чиме се мој муж бавио, у почетку. Знала сам само да има љубавнице, али то није био разлог да га оставим. Нисам га пратила, проверавала му телефон или тражила руж на кошуљи. Онај који тражи - нађе, а ја сам преферирала живот у незнању.
Мање од годину дана након венчања, Марија му је подарила дете; водењак јој је пукао током полагања теста енглеског са ког је одбила да изађе док не добије оцену.
Док је Пабло стицао све више "крвавог" новца, Марија је путовала по свету и присуствовала најпрестижнијим модним ревијама у Италији и Француској. Али, мешавина богатста и моћи гурнула их је у вртлог који је онемогућио да предосете несрећу која им се приближавала.
- Када смо се преселили на чувену хацијенду, имање је постало Паблов епицентар. Од самог почетка, успео је да води неку врсту двоструког живота - један са својом породицом, а други са својим ортацима и љубавницама. Наравно, поред тога је имао и свој посао који је увек држао подаље од мене. Да би се састао са љубавницама, Пабло је имао храбрости да изгради стан закамуфлиран иза штале, веома близу главне куц́е; направио је и неколико колиба у удаљенијим крајевима у које су љубавнице бежале када смо ми били тамо.
Фото: Профимедиа
Паблове афере су додуше биле кратког даха, све до момента кад је упознао Венди Чавариагу Гил - жену крај које је остао годинама. Међутим, попут Хенрија VIII и Ен Болен - њихова судбина је делила сличан завршетак. Након што ју је натерао да абортира, Венди се отргла Пабловој контроли и постала доушник, а Пабло ју је казнио убиством.
Затим су, 1981. године, сви испаљени меци и животи које је "носио на души" дошли на наплату кад је убијен министар правде Родрига Лара Бонила.
Атентат је означио почетак нарко-рата који је доминирао земљом наредну деценију. Након овог догађаја, Паблова политичка каријера је застала и на крају је издат налог за његово хапшење, пошто је влада тражила да га изруче Америци.
Сузе за крај
- Године 1993. Пабло, наша деца, девојка нашег сина Андреа и ја били смо збијени у скровишту познатом као "плава кућа" у Ел Побладу. Мој муж и ја смо знали да је дошло време за опроштај, наша тренутна ситуација је била неодржива. Смрт је зурила у нас иза угла. "Плава куц́а" је требало да буде наше последње скровиште.
- У суботу, 18. септембра 1993, Пабло је изненада устао и затражио да разговарамо насамо. Тада је изустио: "Душо, време је да спакујеш све кофере. Сви ћете живети под заштитом владе".
Од сина Хуана Пабла се опростио срдачним стиском руке и пољупцем у образ. Када је кренуо да загрли ћерку Мануелу, почео је да плаче. Никада га раније нисмо видели да плаче. Тада сам га последњи пут видела. Живео је још 75 дана - болно се подсећа Марија Викторија Хенао.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Ретроспекција и грижа савест
- Сећам се како ме је једна жртва мог мужа упитала: "Како си могла да спаваш са тим чудовиштем? Зашто ниси ништа урадила, зашто га ниси пријавила?". Одговор је зато што сам га волела и док многи можда сматрају да је тај одговор неадекватан - истинит је. Сваки дан, у касним осамдесетим и деведесетим, био је питање живота или смрти за све Колумбијце - сви смо били таоци рата мог мужа.
- Истина је да ми је често било веома удобно, али та удобност рођена је из незнања; васпитана сам мислећи да немам права да гледам, размишљам, одлучујем, бирам или преиспитујем. Упознала сам Пабла када сам имала само 12 година, а он 23. Био је прва и једина љубав мог живота. Трпела сам афере, увреде, понижења, лажи, усамљеност, рације, претње смрћу, терористичке нападе, покушаје отмице моје деце, па чак и дуге периоде заточеништва и изгнанства. Све за љубав. Али нисам могла да га напустим, не само због љубави, већ и због страха, немоћи и неизвесности шта ће бити са мојом децом и са мном без њега.
Марију, сада, гризе савест због својих "затворених очију" и недостатка храбрости.
- Двадесет пет година након његове смрти, почела сам да преиспитујем сец́ања људи који су претрпели ужасе мог мужа. Сада осец́ам огромну тугу и срамоту због неопростивог бола који је Пабло нанео и жалим за мучним последицама које су његови поступци имали по моју децу и мене - поентирала је Марија Викторија Ханео, а преноси "Пример".
БОНУС ВИДЕО:
(Она.рс)
