Српска православна црква и верници данас обележавају славу Светог апостола Филипа, празника у народу још познатијег као Божићне покладе.
Овај празник је значајан и по томе што су у овај дан покладе пред Божићни пост, који се зато понекад назива Филиповим постом.
Свети апостол Филип родом из Витсаиде крај језера Галилејског. Ревносно је проповедао Јеванђеље у Азији и у Грчкој, у којој су Јевреји хтели да га убију, али га је Бог спасао моћним чудесима. Тако архијереј јеврејски, који се устреми на Филипа да га бије, одједном ослепе и сав поцрни.
Страдао је у 86. години тако што су њега и Вартоломеја незнабошци разапели на дрво. Људи су потрчали да их скину али успели су да спасу само Вартоломеја, док је Филип издахнуо.
Прочитајте још
Мошти Светог Филипа пренете су касније у Рим.
Према старом народном веровању, на овај дан требало би припремити богату вечеру и веселити се са својим укућанима.
Прослави Божића, наиме, претходи велики божићни пост у трајању од 40 дана, али пре њега иду Божићне покладе односно гозбе. Управо оне обилују различитим народним обичајима.
Сматра се да су покладе дан за праштање и весеље, па се приређују поворке маскираних играча, које уз буку и свирку обилазе насеља и изводе различите трикове.
На тај начин се боре против злих сила и вештица, за које се верује да имају јачи утицај у време поклада.
Различити обичаји се везују за овај дан, што зависи од краја до краја. Негде се после вечере завезују све вериге у кући, коре од поједених јаја бацају у ватру, табани трљају белим луком, а деци се пред спавање облаче преврнуте пиџаме и мајице.
Постоји веровање да би требало увече табане трљати белим луком и изговорити следеће речи: "Вештица као конац, у мене зуби као колац."