Температура ће бити изнад просека за ово доба године, без падавина, па је овакве дане могуће звати позним михољским летом, навео је Тодоровић.
- Ово је карактеристично за октобар. Неки пут је то у првој половини, неки пут, неке године, у другој половини. Имали смо и у првој половини месеца неколико дана са натпросечно високом температуром, али је била честа појава облака и киша. Онда то није по дефиницији михољско лето. Подрузмева се да је то један дужи период сувог, сунчаног, стабилног времена са натпросечним температурама, а управо то имамо последњих седам дана - рекао је Тодоровић за Танјуг.
Додао је да иако следи пад температуре од уторка за неких три до пет степени, и даље ће температура остати два до три степена изнад просечних вредности за ово доба године.
- Од уторка, кад почиње тај благи пад температуре, биће нешто облака. Чак понегде може да падне краткотрајна слаба киша, ако је неко примети уопште - али не можемо да се надамо некој озбиљној киши - рекао је Тодоровић.
Он је указао на то да је просечна температура за почетак новембра 14, а крајем новембра 8 степени Целзијусових.
Прочитајте још
- Постоји врло брзи пад температуре у октобру и новембру, као што постоји брзи пораст у марту и априлу - рекао је Тодоровић.
Он је истакао да још не постоји методологија којом би се поуздано могла утврдити прогноза, већ се може говорити о вероватноћи, па је тако вероватноћа да у новембру у нижим деловима падне снег испод 50 одсто.
- Током следећег пада температуре за седам дана, то су 3. и 4. новембар, температура би у нижим пределима, она максимална, требало да буде негде од 8 до 12 степени, што је неколико степени испод просечне и то је једна блага варијанта свежијег времена - навео је Тодоровић.
Он је указао на то да у Србији хладну зиму са великим снежним покривачем имамо на сваких 20 до 22 године.
- Кад се узму подаци,1922. је била та ситуација, 1942, 1962, 1984, 2005. и ако пратимо то понављање, значи не по строгој законитости, можемо да очекујемо да ће нас задестити та хладнија варијанта у једној од три следеће зиме, овој или наредне две - рекао је Тодоровић.
Додао је да се између две хладније зиме, односно на сваких 10 до 12 година, догађа да једнан период буде знатно хладнији, као што је то било у Србији 2012. године.
Тодоровић је рекао поводом померања сата на зимско рачунање времена да је то заправо право време Србије, а летње рачунање времена је вештачко.
Он је указао на то да постоји повезаност времена у свету са феноменом Ел Нино и Ел Нина, али да се ипак не може говорити о правој узрочно-последичној вези. Ел Нино је климатски феномен који се јавља када се површинске воде Тихог океана загревају изнад просечне температуре, а Ел Нина се јавља као супротност тој појави, односно тада се површинске воде Тихог океана хладе испод просечне температуре.
- Постоји одређена повезаност, али права узрочно-последична веза не постоји. То је сувише далеко да бисмо могли да тврдимо да тај догађај у Јужној Америци утиче на време код нас. Системи се другачије крећу. Системи циклона и високог притиска имају своју неку другу законитост - објаснио је Тодоровић.
Додао је да сви процеси зависе од енергије Сунца и услова на Земљи, као и да су циклони са Атлантика главни извор свих временских догађања у Европи. Извориште циклона за Европу и код нас је Северни Атлантик, део северне Канаде, око Исланда и Лабрадора одакле циклон ниског притиска са облацима и кишом креће.
- По стандардној путањи кретања тај циклон долази на Европски континент, долази код нас, ослабљен у односу на Атлантик - закључио је Тодоровић.
БОНУС ВИДЕО
