Temperatura će biti iznad proseka za ovo doba godine, bez padavina, pa je ovakve dane moguće zvati poznim miholjskim letom, naveo je Todorović.
- Ovo je karakteristično za oktobar. Neki put je to u prvoj polovini, neki put, neke godine, u drugoj polovini. Imali smo i u prvoj polovini meseca nekoliko dana sa natprosečno visokom temperaturom, ali je bila česta pojava oblaka i kiša. Onda to nije po definiciji miholjsko leto. Podruzmeva se da je to jedan duži period suvog, sunčanog, stabilnog vremena sa natprosečnim temperaturama, a upravo to imamo poslednjih sedam dana - rekao je Todorović za Tanjug.
Dodao je da iako sledi pad temperature od utorka za nekih tri do pet stepeni, i dalje će temperatura ostati dva do tri stepena iznad prosečnih vrednosti za ovo doba godine.
- Od utorka, kad počinje taj blagi pad temperature, biće nešto oblaka. Čak ponegde može da padne kratkotrajna slaba kiša, ako je neko primeti uopšte - ali ne možemo da se nadamo nekoj ozbiljnoj kiši - rekao je Todorović.
On je ukazao na to da je prosečna temperatura za početak novembra 14, a krajem novembra 8 stepeni Celzijusovih.
Pročitajte još
- Postoji vrlo brzi pad temperature u oktobru i novembru, kao što postoji brzi porast u martu i aprilu - rekao je Todorović.
On je istakao da još ne postoji metodologija kojom bi se pouzdano mogla utvrditi prognoza, već se može govoriti o verovatnoći, pa je tako verovatnoća da u novembru u nižim delovima padne sneg ispod 50 odsto.
- Tokom sledećeg pada temperature za sedam dana, to su 3. i 4. novembar, temperatura bi u nižim predelima, ona maksimalna, trebalo da bude negde od 8 do 12 stepeni, što je nekoliko stepeni ispod prosečne i to je jedna blaga varijanta svežijeg vremena - naveo je Todorović.
On je ukazao na to da u Srbiji hladnu zimu sa velikim snežnim pokrivačem imamo na svakih 20 do 22 godine.
- Kad se uzmu podaci,1922. je bila ta situacija, 1942, 1962, 1984, 2005. i ako pratimo to ponavljanje, znači ne po strogoj zakonitosti, možemo da očekujemo da će nas zadestiti ta hladnija varijanta u jednoj od tri sledeće zime, ovoj ili naredne dve - rekao je Todorović.
Dodao je da se između dve hladnije zime, odnosno na svakih 10 do 12 godina, događa da jednan period bude znatno hladniji, kao što je to bilo u Srbiji 2012. godine.
Todorović je rekao povodom pomeranja sata na zimsko računanje vremena da je to zapravo pravo vreme Srbije, a letnje računanje vremena je veštačko.
On je ukazao na to da postoji povezanost vremena u svetu sa fenomenom El Nino i El Nina, ali da se ipak ne može govoriti o pravoj uzročno-posledičnoj vezi. El Nino je klimatski fenomen koji se javlja kada se površinske vode Tihog okeana zagrevaju iznad prosečne temperature, a El Nina se javlja kao suprotnost toj pojavi, odnosno tada se površinske vode Tihog okeana hlade ispod prosečne temperature.
- Postoji određena povezanost, ali prava uzročno-posledična veza ne postoji. To je suviše daleko da bismo mogli da tvrdimo da taj događaj u Južnoj Americi utiče na vreme kod nas. Sistemi se drugačije kreću. Sistemi ciklona i visokog pritiska imaju svoju neku drugu zakonitost - objasnio je Todorović.
Dodao je da svi procesi zavise od energije Sunca i uslova na Zemlji, kao i da su cikloni sa Atlantika glavni izvor svih vremenskih događanja u Evropi. Izvorište ciklona za Evropu i kod nas je Severni Atlantik, deo severne Kanade, oko Islanda i Labradora odakle ciklon niskog pritiska sa oblacima i kišom kreće.
- Po standardnoj putanji kretanja taj ciklon dolazi na Evropski kontinent, dolazi kod nas, oslabljen u odnosu na Atlantik - zaključio je Todorović.
BONUS VIDEO
