Црква га сматра оснивачем хришћанског иконописа, пошто је живописао три иконе Пресвете Богородице и иконе Светих апостола Петра и Павла.
Родом је из Антиохије, а у младости је учио грчку филозофију, медицину и живопис.
Свети Лука је живот окончао у 84. години, а његове мошти пренесене су у Цариград у време Констанција, сина Константиновог.
Празник је у народу познат као Лучиндан и честа је слава српских породица.
Верници га славе и као исцелитеља и заштитника појединих заната.
Прочитајте још
Обичаји на Лучиндан
У Србији се на Светог Луку концима опасују торови да вукови не би давили стоку, а каже се и: „Иде Лука, ето вука“ или "Свети Лука, снег до кука“, јер долази зима током које вукови долазе до села.
У јужној Србији се по првом госту који уђе у кућу на Лучиндан гата каква ће зима или година бити. У Црној Гори кажу да је дуга на небу појас Светог Луке и да, уколико је видите, то значи да свети Лука моли бога за нас.
На Лучиндан се пуштају овнови да скачу на овце, а чобанима се даје свечана и боља ужина или им се носе пите, које у Херцеговини зову пазарице. Када овца "затеже", кажу да ће бити тешка зима. Ако овце лакше примају овнове, верује се да ће пролеће раније доћи.
Данас не смете да будете преки и нервозни јер је Свети Лука био благ и миран, увек помагао људима.
Према богослужбеном календару Српске православне цркве, овај дан није обележен као заветни, већ је као "црно слово" сврстан у празнике од значаја за суштину цркве.
Молитва Светом Луки
О, Свети Лука, Богом изабрани и Мајком Божијом благословени, проповедниче по свој васељени Еванђеља Христовог, мучениче и апостоле, помоћниче свима који те молитвено призивају, помози и нама, непотребним слугама Господњим. Јер ми се због наших многих прегрешења налазимо у тами и сени смртној и удаљени смо од Бога безмерно далеко. А због стида који осећамо због тога, и немајући смелости да Га сами замолимо за опроштај, призивамо тебе, велики светитељу Божји, као онога који у Његовој неизмерној светлости пребиваш, да Га уместо нас молиш да се смилује на нас.
Умоли Га, Свети Лука, да се поново у нама роди страх Господњи, страх који рађа љубав, а грех одгони. Јер ми смо толико навикли да грешимо свакога дана и часа, па и у сну, као да смо заборавили речи Господње: "Стражите, јер не знате часа када ћу Ја доћи". Као да нас сваког трена не може позвати из овог привременог живота у вечни. Тај страх, тај осећај, ту премудрост, како каже Псалмопевац Давид, пробуди у нама, Свети Лука. И нека се онда, твојим молитвама, у нама роде сузе покајања. Сузе које ће све закутке наше душе да очисте од греха који се наталожио на њој. Јер ми, по свом безосећају и духовној обневиделости, не можемо ни даплачемо над својим мртвацем, над самима собом, а тако много суза, потоке суза, требало би да пролијемо за безбројне грехе које учинисмо.
Помози нам, неукима и неразумнима да разумемо Писмо које си и ти писао, јер онај ко га истински разуме, ко истински схвати речи његове, тај бежи од греха као од огња, и свим силама тежи да се приближи Богу. Јер тај схвата да је грех смрт, а Бог живот. Помози нам зато, Свети Лука, да се, то схвативши, очистимо од греха, и пређемо из смрти у живот. Да нам Бог буде све у свему. Да од сада увек будемо у Његовој близини. Нека нам, као теби и Клеопи када сте ишли за Емаус срце и душа стално трепере од Његовог присуства. Тада ће мир владати у нама, небески мир, који ће нам утврдити наду на Царство Небеско, и том радошћу ћемо добити снагу да стреле лукавога које свакога часа лете ка нама, лако одагнамо од себе.
А са том надом ће љубав Божија која је у нама да нас припреми за пут ка Вечној Отаџбини, где су све Силе Небеске, сви Свети, и Мајка Божија пред њима, чији си ти благи лик у икони, тобој насликаној, овековечио. Нека нам очи срца нашег непрестано гледају ту лепоту, и њоме се наслађују, како би се већ овде зацарило у нама Царство Небеско, у које нека се твојим молитвама, Свети Лука, и преселимо када нас Господ једном позове, па да онда вечно славимо Бога у Светој Тројици: Беспочетног Оца, Јединородног Сина и Свесветог Духа, кроз сву вечност бесконачних векова. Амин.
Још један светац
СПЦ данас слави и Светог Петра Цетињског, који је 1782. постао митрополит и господар Црне Горе.
Цео живот посветио је свом народу, радио је на помирењу завађених племена и бранио земљу од освајача.
Иако је био кнез, живео је као монах у једној тескобној ћелији.
Упокојио се 31. октобра 1830. године, а његове мошти почивају у Цетињском манастиру на Цетињу.
Према календару СПЦ, овај дан је обележен као "црвено слово".
БОНУС ВИДЕО:
