Да ли је мир заиста могућ и колико је важно да будемо у хармонији са самим собом открио је Владета Јеротић у једном предавању.
У теорији је лако, али у пракси се чини пуно тежим. Свака стресна ситуација може да се сагледа на више начина у зависности од нашег унутрашњег ока. Прави мир, по речима академика Владета Јеротића је тешко постићи у потпруности.
Према његовим речима, смирење је најтежа хришћанска врлина, и не само хришћанска, већ врлина свих религија.
- Трагање за миром је тежак задатак којем се посвећујемо током целог живота, али то никако не значи да треба да станемо и да престанемо да се трудимо. Када је срце испуњено унутрашњим миром, живот је одевен у радост и лакоћу. Зато, иако је тешко постићи смирење, непрестано треба на њему да радимо и да га развијамо као своју врлину.
Многи умни људи и духовни оци говорили су о значају смирења, па је тако Отац Тадеј поручивао – “Смирење је божанска особина. Смирење где год царује, било у породици било у друштву, ма где, оно увек иза себе излива божански мир и радост.”
Прочитајте још
Колико је наше смирење важно за нас лично, али и за људе који нас воле, подсећао је чувени Достојевски: “Смири се горди човече и победи себе у себи. Истина је ту у теби самом. Победиш ли себе усрећићеш и себи и друге. Осетићеш радост какву никад ниси ни могао замислити! - рекао је.
Ма колико неко деловао мирно на први поглед, не значи да у себи не бије важну битку.
- Може вам се десити да видите наизглед смирене људе, али то не значи да они заиста познају смирење. Има оних који су интовертни, који иначе нису склони било свађи, било неким бурним реакцијама. Али овде треба правити разлику, јер то није смирење - истакао је Владета Јеротић и додао.
- Смирење је када победиш у себи много шта што знаш да није добро, па се бориш јако дуго са тим. Тешко да се може уопште замислити право смирење, чак и у неком добром, великом манастиру.
(Курир.рс)