Када је 2022. године одјекнула вест као бомба да је преминуо Масимо Савић, сви смо били тужни, затечени. Болест га је брзо однела, а поготово је изненађујућа чињеница да се само два месеца борио са раком плућа.
А колики је борац био Масимо Савић најбоље сведочи објава на Фејсбуку новинара Романа Болковића.
Болковићеву објаву преносимо у целости.
Фото: В. Данилов
"Давно би требало започети причу кад бих почео од почетка, па ћу је испричати кратко, и од краја. Пре пар недеља имао сам госта, изузетног човека, великог стручњака, медицинара. Причали смо у слободном контексту о којечему, о Богу и свету, и некако нас је разговор одвео до Масима. Да, тај мој гост бави се и онкологијом. Рекао сам да ћу причати од краја. И тако сам ја одмах на почетку приче знао да је крај, и нисам веровао, јер нисам појма имао, али прича тек почиње, ту, на крају.
Масимо је имао концерт у Арени. Казао је том мом госту, свом лекару, да му је то животни концерт.
Прочитајте још
Човек му је одговорио да није могуће да га одржи, да ће тај животни концерт угрозити његов живот. Масимо је мирно рекао да је управо зато дошао да замоли да у бекстејџу буде тај мој гост, изузетан човек, докор, и његова медицинска екипа. Па ако шта крене по злу, да се нађу.
Доктор га је гледао пар тренутака и није веровао шта му Масимо предлаже, али пре него што је ишта одговорио, Масимо је рекао: "Докторе, с вама или без вас, ја ћу тај концерт одржати. Јер то је мој животни концерт, понављам вам."
Фото: В. Данилов
"Масимо је знао да та прича ту почиње јер се завршава"
Јасно, Масимо је знао да та прича ту почиње јер се завршава.
Медицински тим је био иза сцене, лекар је био ту, Масимо никада у животу, каже ми Маминхо, није закаснио на концерт, а камоли га отказао, и отпевао је свој животни концерт с - дреном у плућима.
Опростите због овог веризма, али, мене је то силно погодило кад сам чуо, те вечери, та прича, тај детаљ, и сада кад су светла погашена, дворана празна, некако ме мање боли него те вечери кад сам сазнао да је причи крај, а да је њен главни јунак такав херој.
"Мислим да је то највише што певач може да учини"
Не могу, нити имам право, ни да замислим, ни да замишљам шта је Масиму могло те вечери и ноћи да пролази кроз главу док је певао свој животни концерт. Могу само да кажем да је усред драме свог живота, стављајући га на коцку због онога што је за живота морао да ради јер је по то био послат, Масимо засигурно певао као што у плесу плеше сам плес, не плесач, растварајући се у тим песмама којима се од нас опраштао.
На неки посебан начин сваки пут кад ћу чути Масимову ствар на радију, изненада, нећу моћи да не помислим да је присутан и он, не само звук његоваог гласа: као Ехо, звук без тела, тако је и Масимо те ноћи постао заувек бестелесно присутан у своме гласу. Мислим да је то највише што певач може да учини. На свом животном концерту, на концерту који се зове живот. Масимо… адио!"
Стил
