Прошле недеље су снажне олује у Шпанији довеле до смртоносних поплава, а сад су задесиле и Барселону изазвавши бујичне поплаве на главном аеродрому у граду и околним подручјима. Климатолог Владимир Ђурђевић објаснио је за портал МОНДО да ли сличан сценарио може да се деси и у Србији.
"Већина поплава које су се десиле последњих десет и више година могу да се повежу са климатским променама. Пошто су нам најсвежије сад ове последњих неколико недеља, месец или два и оне могу да се повежу са климатским променама. И поплаве које су се десиле у централној Европи, Италији, у Босни и Херцеговини, у Валенсији и сад ове поплаве у Барселони, и у Америци и пре неколико недеља у Кини, могу да се повежу са климатским променама", започео је разговор наш саговорник.
Објаснио је да све поплаве које се сад дешавају на свету могу да буду повезане са њима. Према његовим речима, поплаве нису директно последица климатских промена у смислу да климатске промене доводе до њих.
"Али оне помажу да поплаве данас буду чешће и интензивније него раније. Кад кажем интензивније, то значи да за краће време падне већа количина падавина, да поплавни таласи буду снажнији, да веће подручје буде поплављено и тако даље", казао је климатолог.
Наш саговорник је истакао да је разлог што климатске промене помажу интензивирању поплава тај што је атмосфера данас један степен топлија.
Прочитајте још
"То значи да се њој повећа капацитет за количину водене паре која може да се нађе у њој. Из тог разлога може да буде седам одсто више паре, а ако има више водене паре онда аутоматски може за краће време да се продукује већа количина падавина, да падавине буду издашније, да подручје које је погођено падавинама буде веће и тако даље", навео је Ђурђевић за портал МОНДО.
Додао је да је данашња атмосфера због климатских промена ризичнија у смислу да падавине из ње чешће доведу до поплава.
"То су научници предвидели пре више деценија и ми сад само живимо верификовање тога. У прошлој клими је било немогуће да имамо толико поплава а у данашњој клими, која је промењена, је то очекивано. Урађене су такозване студије атрибуције, односно студије доприноса, које су показале колико су климатске промене допринеле тим поплава", рекао је климатолог.
Наш саговорник је навео да је показано да су падавине због тога биле веће за 20 одсто него што би иначе биле. Тих 20 одсто може да значи да ће дупло већа површина буде поплављена јер се системи одбране од поплаве раде на неке максималне очекиване вредности из прошлости.
"Ако сад имамо 20 одсто више падавина које у прошлости не би пале онда значи да већина система за одбрану од поплава није направљена за нове кише. На пример, у централној Европи су пукле две бране јер нису направљене за толику количину падавина. Свугде на свету, па и у Србији могу да се десе овакве поплаве јер нико није заштићен од климатских екстрема јер је инфраструктура у којој живимо направљена за климу која је постојала у прошлости и које више нема.
Клима на планети је промењена и најгоре је што ми знамо да климатске промене неће стати ускоро нити ће обим промена да се заустави где је сада. Ми очекујемо у најбољем случају додатне промене у наредних 30 година. Клима ће тад бити уочљиво другачија него што је сад", закључио је разговор за МОНДО климатолог Владимир Ђурђевић.
Подсетимо, метеоролошка служба Шпаније објавила је црвено упозорење на падавине, упозоравајући људе да не путују ако није "строго неопходно" и да остану на опрезу.
БОНУС ВИДЕО:
