Анита је одиграла је на стотине представа, а неке од најпознатијих су “У потпалубљу”, “Каролина Нојбер”, “Чудо у Шаргану”, “Пазарни дан”, “Радован Трећи”, “Тако је морало бити” и друге. За улоге у њима добила је пет Стеријиних награда, Статуету “Ћуран”, награде “Љубинка Бобић” и “Зоран Радмиловић”. Осим тога, најмлађа је добитница награде “Велика Жанка” за изузетан допринос филмској, позоришној и телевизијској уметности.

Фото: В.Данилов

 

На великом платну први пут се појавила 1988. године у филму “Шта радиш вечерас”. Од тада до данас, глумила је у више од 50 филмова и серија. Препознатљива је по улогама у филмовима “Практични водич кроз Београд са певањем и плакањем”, “Смрт човека на Балкану” и “Монтевидео, Бог те видео!”. Играла је у серијама “Породично благо”, “Сва та равница”, “На путу за Монтевидео”, “Пси лају ветар носи” и другима.

– Десет година водила сам тешку борбу да постанем мајка, нажалост безуспешно. То је велики атак на организам. Тело је почело да се буни, зато сам одустала од те борбе. Размишљала сам и да усвојим дете – рекла је својевремено Анита која је ипак успела да пронађе снагу за осмех.

– Преболите много тога у животу, па и то. Нађете задовољство у другим стварима јер схватите да је то једноставно тако. Људи се роде хендикепирани и живе с тим. Постоје људи који остављају своју децу и живе с тим, што је страшно… Постоје они који не остављају своју децу, али их злостављају или деца малтретирају родитеље.. И то је страшно, али то је живот. И ово је живот и може да буде леп.Кад ме стигне туга, ућутим се да је преживим. Кад бих због неких ствари почела да плачем, никад не бих престала. Зато не почињем – рекла је једном приликом  глумица која је о процесу вештачке оплодње говорила како би помогла женама које пролазе кроз исто.

– О томе да ли је жена остварена ако није мајка, не смем много да размишљам. На мајчинство морам да гледам хладне главе, као на успутну ствар, јер другачије не би било добро за мене. Говорим себи да морам да живим у реалности и не постављам циљеве због којих бих себе доживљавала као неуспешну жену – додала је Анита како је морала да одустане због терапија.

– Жене нека покушавају, али не преко сваке мере. Ја сам морала да одустанем због терапија. То није храброст, требало би сви да причају о томе. Ми живимо у малограђанској средини и неопходно је да причамо о томе, као што причамо о другим стварима које су проблем. Многи лутају тражећи решење, а оно је некада испред нас – рекла је глумица тада.

(Блиц)

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".