Кинеска државна компанија Донгфанг Елецтриц изградила је ветротурбину од 18 мегавата (МВ) прошлог јуна. Али Кинези су поново подигли лествицу, изградивши ветротурбину од 26 МВ (ДЕЦ) која је сишла са производне траке у граду Фућин на пацифичкој обали провинције Фуџијан.
Реч је о објекту гигантских размера, са стубом висине око 190 метара (као зграда од 63 спрата) и лопатицама пречника 310 метара, који може да снабдева струјом до 55.000 домаћинстава. У поређењу са овим, европске и америчке ветротурбине су заправо веома скромне: далеко највећи систем произвођача Вестас до сада има снагу од 15 МВ, док је стуб висок скоро 150 метара. Класе од пет до осам МВ су стандардне, и имају највећи пречник ротора од 150 и висину стуба од 117 метара.
Фото: Профимедиа
Да ли величина система има смисла?
ЕУ планира да повећа удео енергије из обновљивих извора до 2030. године, а ветропаркови на мору ће овде играти кључну улогу у земљама попут Немачке, где је простор на копну ограничен, а соларни потенцијал слаб. Немачка савезна влада жели да повећа укупну производњу електричне енергије у приобалним ветропарковима на најмање 30 ГВ до 2030. године и на најмање 70 ГВ до 2045. Међутим, с обзиром на то да постоји ограничен простор за приобалне ветропаркове у Северном и Балтичком мору, пожељно је градити и електране на мору које штеде простор.
Веома високе турбине би стога могле бити решење, а тржиште ће одлучити које величине система имају смисла у ком делу ЕУ. У принципу се користе све веће морске ветротурбине – док су средином 1990-их имале снагу од 0,5 мегавата, тренутни стандард је око 15.
Прочитајте још
Коришћење све већих турбина имало је позитиван утицај на трошкове производње енергије. Трошкови по киловат сату произведене електричне енергије падају јер се расположиви простор и компоненте боље користе. Ветропарк са турбинама од 20 МВ заправо захтева мање делова, компоненти и каблова од ветропарка са турбинама од 10 МВ.
Фото: Профимедиа
Независно од страних делова
Западни произвођачи такође истражују концепт великих турбина снаге веће од 20 МВ. Углавном да би савладали технологију, у случају да буде тражена на тржишту. Али како ствари тренутно стоје, потражња за овим типовима турбина на европском тлу још није заживела.
Ланац снабдевања у Кини потпуно је независан од страних делова и знања, истичу произвођачи највеће ветротурбине на свету. Цео систем се састоји од више од 30.000 делова, а све кључне технологије као што су генератори, ротори са лопатицама, лежајеви и електронски системи управљања су 'маде ин Цхина'. У Европи и међу западним произвођачима, с друге стране, тек треба да се успостави производња већих компоненти и јачих каблова.
Питање је и како тако велике ветротурбине усидрити у мору. Ветротурбине на мору се обично граде на тзв монопиле, на подупирачу забијеном дубоко у морско дно. Али још увек није познато да ли је технологија потпуно безбедна за тако велике и тешке ветротурбине. Тренутно доступне алтернативе су много сложеније, скупље и захтевају више простора. Ветротурбине више нису могле да се граде тако близу једна другој.
(тПортал)
БОНУС ВИДЕО
