Да ли се понекад питате, зашто одређени градови, насеља, села и остали географски појмови имају своје називе као баш такве? Рецимо град Ћуприја се тако зове зато што је средином 17. века Мехмед паша Ћуприлић ту изградио дрвени мост (ћуприју) преко Велике Мораве. Или откуда Јагодини (некадашњем Светозареву) тај назив? Легенда каже да су некада су обронци око овог града били црвени од јагода, и то није било само црвено, већ само лепо и миришљаво. Мештани су решили да ово место назову Јагодина.
А због чега се Рибарска бања баш тако зове? Баш као и за претходна два географска појма, није тешко закључити да управо у корену речи "рибарска" лежи одговор. Наравно, реч је о риби која је неких давних дана ловљена на територији овог лечилишта. И не би то била никаква посебна информација, да особа због које је било пецања није лично кнез Лазар. Наиме, овај владар је у своје време редовно слао рибаре да за њега пецају врхунски квалитетну пастрмку. Иначе, није он једина крунисана глава коју је битно споменути у вези са овим местом у Централној Србији, познатијим још као и Краљевска бања.
Ту је наиме, врло чест гост био и краљ Петар Први. Прича се да је управо ту лечио реуму. Бања је била драгоцена и за жене, те је, како се прича, у намери да што дуже задржи лепоту и младоликост, водама тог краја се умивала кнегиња Милица.
Место одакле је моћном владару стизала риба, налази се на ширем подрчју града Кршевца. Од његовог центра удаљено је 31,2 километра. Ко се у ово лечилиште и туристичко место упућује из престонице, да зна да је раздаљина 217 километара, док је дистанца између бање и Ниша око 45 километара.
Прочитајте још
Управо Рибарска бања је била тема једног од последњих путописа познате инфлуенсерке Јоване Јовић.
БОНУС ВИДЕО: