Овај датум се у народу означава и као хајдучки растанак, и доба године када почиње зима. У српском народу Митровдан је једна од већих слава, крсно име неких еснафа и дан одржавања заветине у многим местима.
Фото: Новости, Профимедиа, СПЦ
Митровдан је посвећен античком команданту Солуна из трећег века, мученом и погубљеном због ширења хришћанства. Рођен је у Солуну, за време цара Максимилијана. Игнорисао је царево наређење да прогони хришћане и јавно јепроповедао хришћанство.
Када је цар чуо да је солунски заповедник хришћанин, наредио је да га баце у тамницу где јемучен и погубљен.Солунски хришћани Димитрија су тајно сахранили. На месту његовог гроба касније је подигнута црква и проглашен је заштитником града Солуна.
По предању, Димитријев гроб одисао је босиљком и смирном, те је зато назван Мироточиви.
Фото: Википедија
И данас се верује у лековитост његових моштију. Црквени списи наводе да је потом свети Димитрије “бдео над својим градом и спасавао га земљотреса и других несрећа”.
Прочитајте још
Светог Димитрија посебно славе, поред Грка, Руси и Срби. Код Руса је његов култ почео да се шири још у 12. веку. Они су га 1581. изабрали за заштитника Сибира. Његов празник је један од највећих празника у Руској цркви.
И у Србији светом Димитрију посвећени су многобројни храмови, укључујући и цркву у Пећкој патријаршији и капелу у манастиру Високи Дечани. Крсна је слава бројних породица и име неких еснафа. У многим местима одржавају се заветине.
Обичаји и веровања
Народна веровања кажу да уочи Митровдана и Ђурђевдана треба да је свако код своје куће, јер ко тада не буде у свом дому, тај ће преко целе године ноћивати по туђим кућама. Ово се уједно сматра и најважнијим митровданским обичајем.
Обичај је код нашег народа и да се на Митровдан отпуштају слуге којима је истекао уговор и изнајмљују нове.
Негде се верује и да до Митровдана морају да буду завршени сви велики радови на пољу и друге ствари које се раде напољу. Верује се да је после Митровдана зима може сваког часа да изненади па се зато усталило мишљење да је лоша срећа ако се неки посао остави за после великог празника.
Овај дан је познат и према томе што су се хајдуци тада растајали да би код јатака презимили зиму и поново се састали о Ђурђеву дану следеће године. Тако је и настала крилатица: Митровданак – хајдучки растанак и Ђурђевданак – хајдучки састанак.
Ако 8. новембра којим случајм пада снег, каже се да је Свети Димитрије дошао на белом коњу, а верује се да ће се снежни прекривач задржати све до априла. Ако је облачно чека нас топла зима, а ако је пак ведро, према народном веровању, зима пред нама је оштра.
У Србији постоји и веровање да на Митровдан не треба грдити малу децу, колико год да су погрешила или безобразна, јер ће наводно онда целе године бити несташна.
Сељаци у Шумадији на Митровдан одавнина у сваки угао собе стављају белутак да их брани од мишева. Жене на овај дан не дирају вретено, чешљеве и маказе.
Да ли се ради на црвено слово?
Баке и маме су нам увек говориле да када је црвено слово не би требало да се пали машина, пере коса и да ли уопште на тај дан сме да се ради. Вечиту дилему Срба је решио епископ Немачке Владика Григорије и открио је да ли би требало тога да се држимо, или то правило ипак не важи.
“Често добијам питања да ли се смеју обављати кућни послови на црквене празнике? Да ли се сме укључити веш-машина, почистити стан, опеглати одећа? Одговор гласи: Да, сме. У већини случајева, уверење да се не смеју обављати кућни послови на црвено слово произлази из сујеверја, а не из истинског поштовања према светитељу или празнику који се тога дана прославља“, написао је на свом профилу Владика Григорије.
“Замислите да је само неки празник и ми кажемо: ‘Данас не радимо ништа, али идемо у ресторан. Онда нас тамо послужују конобари, који су исто као ми хришћани и који трче и раде. И ми мислимо да смо нешто бољи од њих’. Међутим, нисмо јер они су бољи од нас у том тренутку јер нас служе. Исто тако је занимљиво моје сећање на детињство када су у мом селу људи одмарали од пољских послова”, прича свештеник и наставља:
“Тог дана празника нису ишли у цркву, него су играли карте и свађали се док играју карте. На Светој Гори, колико се ја сећам, а и у манастиру у ком сам ја живео, код владике Атанасија, ми бисмо после службе – ако се служи литургија, а наравно литургија је на празник и црвено слово, ручали, а онда бимо и радили. Ишли смо на своја послушања. Дакле, рад сам по себи никада не може бити зло. Међутим, непоштовање празника и немање респекта према светитељу којег тог дана празнујемо се огледа у томе шта ми мислимо и куда су упућене наше мисли и наша дела, а не на то да сада седимо и ништа не радимо”, рекао је он.
мондо.рс
