Као што је познато, певачица је била међу ухапшенима приликом ове акције, а код ње је полиција пронашла 21 пиштољ, три сандука муниције калибра 7,62 мм (5.000 комада), војно-полицијску опрему (бусоле, ласерски даљиномер, нишански телеобјектив, велики број лисица, самострел са 20 стрела, две капе фантомке с прорезом за очи и уста, пригушивач за "шкорпионе" и "хеклере", уређаје за ноћна мерења и осматрања, неколико торби пиштољске и револверске муниције, 21 службену палицу - пендрек, неколико регистарских таблица вуковарских ознака, неколико сандука војно-полицијске опреме).
Певачица је провела у Централном затвору у Београду три месеца, након чега је пуштена на слободу, а да против ње није подигнута ниједна оптужница.
Петнаест година касније, Цеца је први пут проговорила о не тако лепом периоду њеног живота, а један детаљ који је открила тада је многе изненадио.
Док је она проводила дане у притвору, министар за људска и мањинска права Расим Љајић обишао је Централни затвор, па и певачицу.
- Он је облиазио тада Централни затвор и тако је дошао и до мене. Питао ме је онако људски: "Цецо, да ли ја за вас могу нешто да учиним?" Рекла сам: "Да, наравно! Треба ми пинцета за сређивање обрва, не дају ми" - открила је Цеца и додала да је Расим остао шокиран њеном скромношћу.
Прочитајте још
- Што се тиче тог човека, могу да кажем само најлепше. Изузетно велики господин и за њега имам само речи хвале - рекла је Ражнатовићева за ТВ Нови Пазар.
Иначе, пре неколико година, у разговору за београдске медије, Цеца је открила кроз каква искушења је њена породица тих дана пролазила и са чиме се она суочавала.
- Чак 150 полицајаца је упало у моју кућу. Није било потребе за тим, могли су да ме позову да дођем у станицу! Мојој Анастасији су наслонили четири дуге цеви на слепоочницу. Имала је само четири године. Док се све то дешавало, само сам мислила на њу и Вељка. Срећом, моји родитељи су успели да их сачувају да не слушају лажи о мени. Таса и Вељко су годинама веровали да сам тих 121 дан била на турнеји по Америци - рекла је Цеца.
Певачица је открила како је изгледала прва ноћ коју је провела у Централном затвору:
- Било је страшно, нисам могла ока да склопим, само сам плакала. Тридесет дана сам била у самици, без права на посете, кантину, адвокате и сунце. Друштво су ми правиле бубашвабе. У ћелији су били кревет, сточић и клупица, а зидови су били исписани стиховима из мојих песама. Сећам се да сам, кад сма то видела, помислила: 'Боже, каква иронија'! После месец дана сам добила цимерку, па сам имала с ким да причам и плачем".
Пуштена је на слободу, а да против ње није подигнута ниједна оптужница.
- Деца су ми преживела голготу због "Сабље". После мог изласка из затвора, сваки дан их је заустављала интервентна и изводила из аута. Син Вељко није могао да се упише у нашу школу! По закону је обавезно да дете заврши предшколско, а њему су дали документ да није подобан да се врати међу другаре, јер му је мајка хапшена у Сабљи. То је дискриминација - рекла је Ражнатовићка својевремено.