Како је једном приликом открила, због тешке финансијске ситуације је била на ивици нерава, те је и размишљала да дигне руку на себе.
- Јаукала сам београдским улицама, била сам на ивици да се убијем. Морала сам да позајмљујем новац. Прво сам наишла на зеленаше, који су узимали по три пута више и то је био рашомон.
Једног дана сам отишла у хотел "Метропол", наручила кафу, села да напишем писмо и хтела да се бацим доле - рекла је Мира Бањац раније и додала:
У једном тренутку позвао ме је Стипе Делић. Каже хоће да радим велику главну улогу. Била је то чувена Марија, из логора, због које су ме шишали до главе. Уговор је био милионски. Потпишем и вратим све дугове. То је био мој мрак, али и прочишћење. Пола динара више у животу нисам позајмила! Да умирем - не бих".
Прочитајте још
Глумица је такође говорила о тешком детињству, те одрастању без оца.
- Ја, у ствари, уопште и нисам била дете. Била сам, ето, неко биће. Одрасла сам у току страшног рата и ужаса. Друго, живела сам код бабе. Мој отац је био Американац. Довели су га овде кад је имао двадесет и неку годину. Није ни знао српски, оженили су га мојом мајком која је била лепа девојка - рекла је у једном интервју Мира Бањац.
Како је открила њени родитељи су живели свега четири године заједно, а онда се отац вратио за Америку, са обећањем да ће све средити да му се и оне придруже.
- Моји ујаци нису дали. И тако, ми не одосмо. Онда је мајка отишла у Београд, где се запослила. Примаче се рат, затворише се границе између Србије и Хрватске, она оста у Београду, ја у Ердевику, где сам и рођена, код бабе и тетке по оцу, која је такође дошла из Америке и слабо говорила српски. Те две жене су се страховито свађале, а ја сам живела у томе и у чежњи за мајком. Због њих две, баке и тетке, никада нисам научила енглески - испричала је Мира Бањац.
(Курир)