Овако је почела побуна Јединице за специјалне операције

У јесен 2001. године, 8. новембра, припадници Јединице за специјалне операције (ЈСО), учествовали су у акцији хапшења близанаца Предрага и Ненада Бановића у Обреновцу, на пијаци препуној људи, који су истог дана испоручени Хашком трибуналу. Ова акција хапшења била је увод у догађаје који су према бројним оценама изазавали потрес на политичкој сцени петооктобарске Србије. Након тог хапшења, наоружана једница је "протестовала", како су њени припадници тврдили, а заправо подигла оружану побуну у Београду, што је била чињеница. Званично, разлог је био непостојање закона о сарадњи са Хашким трибуналом, мада је и тада био утисак, а и каснији страшни догађаји су потврдил, да је реалан и сценарио према којем је том побуном Милорад Улемек Легија демонстррао своју силу тадашњим властима, на челу са председником владе, Зораном Ђинђићем.

И данас, више од 20 година након убиства премијера пуцњем припадника ЈСО, Звездана Јовановића, јасно је да је хапшење браће Бановићбило алиби и да су постојали други разлози за побуну, као на пример, сведочење бившег команданта ове јединице, Милорада Улемека Легије у случају “Ибарска магистрала”. 

Прича о хапшењу браће Бановић почела је на пијаци у Обреновцу 8. новембра 2001. Полиција је дуже време осматрала двојицу продаваца паприка, браћу Предрага и Ненада Бановића. Свако њихово кретање припадници ДБ су дуже време уредно бележили, пратили њихове навике, фотографисали и снимали их камером. Акција је уследила после оглашавања женског гласа преко мотороле, речима: "све је чисто". 

Фото: Н. Фифић

Како су тад писали медији, двојица оперативца пришли су Предрагу, оборили га на земљу и ставили црну капу на главу и лисице на руке, док су друга двојица оперативаца упозорили његовог брата близанца Ненада да се мирно преда, што је он урадио без поговора.

Оперативци су двојицу браће извели из пијаце препуне људи муњевито држећи их испод руку кроз главну капију где су их у Улици Вука Караџића чекала два аутомобила, према тадашњим написима у штампи, сиви "БМВ" нишких таблица и црвени "ауди 80“ крагујевачке регистрације, у које су браћу ставили и одвезли. Многи су мислили да су браћа одведена у обреновачку полицију која се налази неких 200 метара даље од пијаце. Међутим, то се није додогдило, него су кола скренула на првој кривини и упутила се директно ка излазу из Обреновца, поред цркве право за Београд, одакле су затим експресно пребачена у Београд, а одатле авионом у Хашки трибинал.

Исте вечери су завршили у Шевенингену у притворској једници Хашког трибунала, јер је за њима, како је тад наведено, постојала потерница. И данас постоји уврежено мишљење да су браћу ухапсили припадници Јединице за специјалне операције РДБ Србије, међутим истина је накнадно сазнана да су хапшење близанаца извели заправо припадници београдског Центра државне безбедности, док су асистенцију у овој акцији заправо пружали припадници ЈСО. Када су детаљи акције објављени у медијима и ко је у њој учествовао, уследли су догођаји који су резултирали оружаном побуном у јединици која до тад званично није ни постојала, иако су сви за њих знали.

Фото: Д. Миловановић

Почетак побуне ЈСО у Кули
Наводно, када су се припадници ЈСО вратили у Кулу, у своју базу, затекли су старије припаднике ЈСО забринуте због овог хапшења. Логика је била јасна, ако Хаг тражи, а Србија хапси, онда ће и они доћи на ред и требало би нешто предузети. У тој ноћи донесена је одлука да се из револта блокира центар у Кули.

Тад су испред самог центра који се тад звао "Радослав Костић“ по припаднику ЈСО који је погинуо у рату у БиХ, изашла оклопна возила, чувени Хамери као и оклопњаци са противавионским топовима. Исте вечери медијима се обратила извесна особа која се представила као "мајор Батић“ која је изнела разлоге протеста. Он је хапшење браће Бановић назвао "срамотним чином“, тврдећи да су га извршили припадници ЈСО-а, иако су они само пружали асистенцију, али нису учествовали у хапшењу.

Побуњени ЈСО-а окренуо се против својих претпостављених, престали су да примају наређења и прекинули контакте са владом и спољним светом од 9. до 17. новембра. У једном тренутку, под пуним наоружањем припадници ЈСО-а су са 24 хамера блокирали део аутопута који пролази кроз Београд. У свом сведочењу пред Специјалним судом октобра 2012. некадашњи помоћник начелника за безбедност ЈСО, Веселин Лечић казао је да је акција хапшења браће Бановић 8. новембра у Обреновцу "изиритирала“ припаднике јединице јер им је речено да до доношења закона о сарадњи са Хашким трибуналом они неће учествовати у хапшењу Срба.

Фото: МУП

"Ни у једном тренутку није споменут Хаг, јер да јесте, могу да будем сигуран да командант јединице са својим помоћником не би ни прихватио такав задатак. Објашњено је да реч о тешким криминалцима“, казао је тада Лечић.

Он је навео и да је пре отпочињања акције одржан састанак у београдском центру РДБ где су присуствовали и тадашњи командант јединице Душко Маричић и Звездан Јовановић, којима је речено да морају да ухапсе две особе, да су наоружане и склоне пружању отпора. Он је навео и да су им показане фотографије као и да им је речено да не причају са њима већ само да их ухапсе. Лечић је казао да је наредног дана 9. новембра 2001. отишао у центар ЈСО у Кули и да су га командант једнице Маричић и његов заменик, Звездан Јовановић, обавестили да су припадници јединице у штрајку и да су о томе обавестили и министра полиције Душана Михајловића.

Њему је тада речено да може да остане у центру у Кули, али да сва комуникација иде преко Маричића, и да ће им одузети мобилне телефоне. Некадашњи заменик начелника ДБ-а у време побуне, Зоран Мијатовић, у новембру 2013. посведочио је на суђењу за побуну да "до побуне није ни знао да је ЈСО хапсила браћу Бановић, јер се није бавио тим случајем уопште", мада је знао да ће акцију обавити људи из Службе, као и да је за трансфер браће Бановић, како је навео, чуо „у вестима“.

Фото: Н. Фифић, А. Стојановић

"Исто вече ме је позвао тадашњи окружни тужилац Раде Терзић да пита ко је ухапсио и на основу ког закона. Рекао сам му мало кроз шалу да су их хапсили “наши људи” по истом оном закону по коме је и Слободан Милошевић испоручен Хагу“, рекао је Мијатовић у новембру 2013.

Епилог

Тужилаштво Хашког трибунала априла 2002. године повукло је оптужницу против Ненада Бановића због недостатка доказа. Ненад је одмах био пуштен на слободу. Његов брат Предраг почетком септембра 2003. године признао је кривицу пред Хашким трибуналом за мучење затвореника у логору Кератерм 1992. године у западној Босни.

Иначе, Предраг Бановић се и оженио док је боравио у притвору Хашког трибунала, где му је кум на венчању био бивши председник СРЈ Слободан Милошевић. Милорад Улемек Легија, Звездан Јовановић, Душан Маричић, Веселин Лечић, Мићо Петраковић, Драгослав Крсмановић, Драгиша Радић и Владимир Потић су били оптужени за оружану побуну "црвених беретки“ новембра 2001. године. Оптужби су 14. јуна 2019. ослобођени некадашњи команданти ЈСО Милорад Улемек Легија и Звездан Јовановић, као и припадници јединице Мића Петраковић, Драгослав Крсмановић, Веселин Лечић, Драгиша Родић и Владимир Потић.

фото: Принтскрин/Јутјуб/ Masan Lekic Official

Они су ослобођени одлуком Апелационог суда. Том пресудом одбијена је као неоснована жалба тужиоца за организовани криминал и потврђена првостепена пресуда Специјалног суда. Према одлуци Апелационог суда, насупрот жалбеним наводима, првостепени суд је правилно поступио када је окривљене ослободио од оптужбе да су извршили кривично дело оружана побуна с обзиром на то да изведеним доказима у току овог кривичног поступка није утврђено да су окривљени учинили ово кривично дело.

До оваквог закључка првостепени суд је дошао "правилном оценом изведених доказа, цењених како појединачно, тако и у њиховој међусобној повезаности, те је у склопу одбране окривљених, дао за своје чињенично-правне закључке довољне, јасне и аргументоване разлоге, које у свему као правилне прихвата и Апелациони суд, наводи се на сајту Апелационог суда. Током суђења оптужени су тврдили да је било реч о протесту, а не о оружаној побуни. Специјални суд у Београду ослободио је у јулу 2018. године бивше припаднике ЈСО оптужби за организовање оружање побуне 2001. године. Суђење је почело 2012. године, а побуна ЈСО је означавана као увод у убиство премијера Зорана Ђинђића.

Фото: Профимедиа

Шта је писало у оптужници
По оптужници тужилаштва од 9. до 17. новембра 2001. године, ЈСО је отказала послушност команди, повукла своје припаднике у центар у Кули, прекинула комуникације с командом и у више наврата одбила захтеве начелника ресора, министра унутрашњих послова и тадашњег премијера Ђинђића, да прекине побуну. На тај начин је, како се наводи у оптужници, врло јасно исказана спремност Јединице за примену насиља ако се не прихвате њени ултимативни захтеви за смену тадашњег министра полиције Душана Михајловића, начелника ресора ДБ-а Горана Петровића и његовог заменика Зорана Мијатовића.

БОНУС ВИДЕО: