Неједнакост у приходима међу немачким грађанима је све већа – показује студија Фондације Ханс Боцклер. Према резултатима ове студије, последице су драстичне: страх од сиромаштва је све већи, а поверење у институције све мање, пише Дојче веле.
Студија Фондације Ханс Боцклер, која је блиска синдикатима, показује да забринутост за будућност и егзистенцијални страхови расту међу људима у Немачкој. Анализа показује да је то углавном резултат растуће неједнакости у приходима и растућег сиромаштва.
Такође, повећава се удео људи који живе у сиромаштву, наводи се у Извештају о расподели Економског и научно-социјалног института (ВСИ). Последњих година економска ситуација се додатно погоршала услед корона кризе и високе стопе инфлације.
Овај извештај о дистрибуцији редовно објављује Економски и научно-друштвени институт (ВСИ), који је део Фондације Ханс Боцклер. Сваке године се обављају интервјуи са члановима око 13.000 домаћинстава. Последњи извештај обухвата период до 2022. године, а подаци о приходима се односе на 2021. годину.
Новији подаци још нису објављени.
Прочитајте још
Фото: Профимедиа
Показатељ неједнакости расте
Такозвани гини-коефицијент, односно индикатор неједнакости, према извештају, између 2010. и 2021. порастао је са 0,282 на највишу вредност од 0,31. За анализу су коришћени подаци о приходима за 2021. годину. Те године је 17,8 одсто људи у Немачкој живело у сиромаштву, док је 2010. било 14,2 одсто.
Студија такође показује да се прошле године знатно више од 50 одсто људи из доње половине скале прихода плашило да неће моћи да одрже животни стандард, пише ДВ.
Аутори извештаја упозоравају на опасност од синдрома зачараног круга: недостатак благостања и несигурност могу довести до тога да све више људи одустане од учешћа у политичком систему. Мање од половине сиромашних и људи са несигурним приходима сматра да демократија у Немачкој у великој мери добро функционише. Али око петине њих нема довољно поверења у правосуђе. Сматрају да немају прилику да укажу на своје проблеме.
Фото: Профимедиа
- Подаци показују да је Немачка у кризи партиципације (подршка државе родитељима, деци и бескућницима, помоћ у решавању здравствено-педагошких проблема и планирању живота, помоћ особама са посебним потребама итд.) и да се ова криза погоршала. последњих година - каже Дороти Шпанагел из ВСИ. Због тога се део људи „релативно јасно удаљава и удаљава од политичког система“.
20 одсто грађана каже да неће гласати
Већ више од трећине људи са ниским примањима и оних који живе у сиромаштву сматра да „владајуће странке обмањују народ“. Скоро 20 одсто је рекло да неће гласати на предстојећим изборима за Бундестаг.
С друге стране, међу становништвом са вишим примањима ово учешће износи само 11 одсто. Аутори извештаја истичу да „одговорна политика” не би требало да дозволи да се различите друштвене групе толико супротставе и да међу њима постоји толики јаз.
Аутори стога позивају на побољшања и доношење одговарајућих мера у различитим областима. То укључује колективне уговоре, државне пензије и побољшања инфраструктуре: транспортне и енергетске мреже, образовни и здравствени системи. По мишљењу аутора студије, финансирање би било омогућено реформом тзв кочнице задуживања и ефикасније опорезивање имућних грађана са великом имовином.
Сиромашнима се сматрају они чији је нето приход мањи од 60 одсто просечног прихода. За једночлано домаћинство максимална граница сиромаштва је 1.350 евра месечно, док за четворочлано домаћинство са двоје деце до 14 година она износи 2.830 евра.
БОНУС ВИДЕО:
