Nejednakost u prihodima među nemačkim građanima je sve veća – pokazuje studija Fondacije Hans Bockler. Prema rezultatima ove studije, posledice su drastične: strah od siromaštva je sve veći, a poverenje u institucije sve manje, piše Dojče vele.
Studija Fondacije Hans Bockler, koja je bliska sindikatima, pokazuje da zabrinutost za budućnost i egzistencijalni strahovi rastu među ljudima u Nemačkoj. Analiza pokazuje da je to uglavnom rezultat rastuće nejednakosti u prihodima i rastućeg siromaštva.
Takođe, povećava se udeo ljudi koji žive u siromaštvu, navodi se u Izveštaju o raspodeli Ekonomskog i naučno-socijalnog instituta (VSI). Poslednjih godina ekonomska situacija se dodatno pogoršala usled korona krize i visoke stope inflacije.
Ovaj izveštaj o distribuciji redovno objavljuje Ekonomski i naučno-društveni institut (VSI), koji je deo Fondacije Hans Bockler. Svake godine se obavljaju intervjui sa članovima oko 13.000 domaćinstava. Poslednji izveštaj obuhvata period do 2022. godine, a podaci o prihodima se odnose na 2021. godinu.
Noviji podaci još nisu objavljeni.
Pročitajte još
Foto: Profimedia
Pokazatelj nejednakosti raste
Takozvani gini-koeficijent, odnosno indikator nejednakosti, prema izveštaju, između 2010. i 2021. porastao je sa 0,282 na najvišu vrednost od 0,31. Za analizu su korišćeni podaci o prihodima za 2021. godinu. Te godine je 17,8 odsto ljudi u Nemačkoj živelo u siromaštvu, dok je 2010. bilo 14,2 odsto.
Studija takođe pokazuje da se prošle godine znatno više od 50 odsto ljudi iz donje polovine skale prihoda plašilo da neće moći da održe životni standard, piše DV.
Autori izveštaja upozoravaju na opasnost od sindroma začaranog kruga: nedostatak blagostanja i nesigurnost mogu dovesti do toga da sve više ljudi odustane od učešća u političkom sistemu. Manje od polovine siromašnih i ljudi sa nesigurnim prihodima smatra da demokratija u Nemačkoj u velikoj meri dobro funkcioniše. Ali oko petine njih nema dovoljno poverenja u pravosuđe. Smatraju da nemaju priliku da ukažu na svoje probleme.
Foto: Profimedia
- Podaci pokazuju da je Nemačka u krizi participacije (podrška države roditeljima, deci i beskućnicima, pomoć u rešavanju zdravstveno-pedagoških problema i planiranju života, pomoć osobama sa posebnim potrebama itd.) i da se ova kriza pogoršala. poslednjih godina - kaže Doroti Španagel iz VSI. Zbog toga se deo ljudi „relativno jasno udaljava i udaljava od političkog sistema“.
20 odsto građana kaže da neće glasati
Već više od trećine ljudi sa niskim primanjima i onih koji žive u siromaštvu smatra da „vladajuće stranke obmanjuju narod“. Skoro 20 odsto je reklo da neće glasati na predstojećim izborima za Bundestag.
S druge strane, među stanovništvom sa višim primanjima ovo učešće iznosi samo 11 odsto. Autori izveštaja ističu da „odgovorna politika” ne bi trebalo da dozvoli da se različite društvene grupe toliko suprotstave i da među njima postoji toliki jaz.
Autori stoga pozivaju na poboljšanja i donošenje odgovarajućih mera u različitim oblastima. To uključuje kolektivne ugovore, državne penzije i poboljšanja infrastrukture: transportne i energetske mreže, obrazovni i zdravstveni sistemi. Po mišljenju autora studije, finansiranje bi bilo omogućeno reformom tzv kočnice zaduživanja i efikasnije oporezivanje imućnih građana sa velikom imovinom.
Siromašnima se smatraju oni čiji je neto prihod manji od 60 odsto prosečnog prihoda. Za jednočlano domaćinstvo maksimalna granica siromaštva je 1.350 evra mesečno, dok za četvoročlano domaćinstvo sa dvoje dece do 14 godina ona iznosi 2.830 evra.
BONUS VIDEO:
