Насери је преминуо пре тачно две године, 12. новембра 2022., а вест о његовој смрти преплавила је светске медије следећег дана. Како је тада објављено, Насери је умро природном смрћу у 77. години живота.
Он је живео на париском аеродрому од августа 1988. до августа 2006. године, када је због болести пребачен у болницу.
А само неколико недеља пред смрти вратио се на аеродром и живео је на терминалу 2Ф све до последњег тренутка.
Насери је објавио књигу о свом животу која је привукла пажњу холивудског редитеља Стивена Спилберга и инспирисала филм Терминал из 2004. у ком су глумили Том Хенкс и Кетрин Зита Џонс.
Како је све почело
Пореклом је био из покрајине Хузестан, а у Ирану је дипломирао психологију. Имао је 25 година када му је преминуо отац, по занимању лекар, а од маћехе је сазнао да му је права мајка, заправо, енглеска медицинска сестра, која их је давно напустила. Знао је само да се зове Симон. Кренуо је у потрагу за њом и завршио на британском универзитету Бредфорд где је наставио студије.
Прочитајте још
Током студија учествовао је у манифестацијама против шаховог режима, после чега је по повратку у Иран неколико година касније, завршио у затвору.
По изласку, напустио је Иран као политички избеглица. У Европи је наставио потрагу за мајком. После дугих путешествија преко Лондона, Берлина и Амстердама, скрасио се, са 43 године старости, на терминалу број 1 париског аеродрома. Било је то у новембру далеке 1988.
Фото: Профимедиа
Насери се настанио на француском аеродрому након што му није било дозвољено да уђе ни у једну од земаља у које је слетео јер није имао одговарајућу папирологију.
Претходно су га британске, немачке и холандске власти избациле из ових земаља, јер није имао уредну дозволу за боравак. Безуспешно је покушао да остане и у Италији. Белгијанци су му 1981. дали статус политичког избеглице, али је доласком у Париз изгубио документа.
Био је и хапшен при покушају да се поново домогне Велике Британије. Француске власти су му забраниле да напусти земљу без "папира". Тако је остао административно заробљен. Био је пример дипломатског замешатељства на ничијој земљи. Коначно, званични Париз му изашао у сусрет и одобрио му боравишну карту 1999. Одбио је да је потпише! У међувремену су му и Белгијанци послали загубљена документа.
Без могућности да уђе у Француску или да оде негде другде, сместио се у углу аеродромског салона. Развијена је неформална мрежа подршке која му пружала храну и медицинску помоћ, књиге и радио.
Фото: Профимедиа
Лекари на терминалу су га обилазили сваке седмице. Редовно су га вакцинисали против грипа. Храниле су га ародромске службе и ресторани. Описују га као лепо васпитаног, учтивог и уредног човека.
Зато је и добио надимак Алфред који му је остао до краја живота. Никоме, кажу, није сметао. Волео је да чита и да пише. Говорио је, уз матерњи, и француски и енглески језик.
Француски суд је 1992. пресудио да он не може бити изручен пошто је ушао у земљу легално. Међутим, пресуда му није дозволила да уђе у земљу, због чега је остао заглављен на аеродрому.
На крају је 1999. године добио статус избеглице с правом да остане у Француској.
- Нисам сасвим сигуран шта желим да радим, да останем на (аеродрому) или да одем. Имам папире. Могу да останем овде. Мислим да бих требао пажљиво да проучим све опције пре него што донесем одлуку - рекао је Насери након што је добио право да живи у Француској.
Фото: Профимедиа
Тада је одлучио да неће напусти терминал.
Отишао је у јулу 2006. године када је био хоспитализован. Када је отпуштен шест месеци касније, живео је у хотелу у близини аеродрома пре него што му је француски Црвени крст помогао да се пребаци у добротворно склониште у Паризу.
Добио је 2003. године астрономских 500.000 долара за права на своју причу од Спилбергове продукцијске куће DreamWorks.
Фото: Профимедиа
- Нисам хтео да од овог мигранта правим кловна и да га извргнем подсмеху - објаснио је Спилберг начин на који је приступио Алфредовој судбини на филмском платну.
- Он је достојанствена личност која верује другима и има дубоко позитивну страну. Има ту и неких ауторских слобода.
Спилбергов главни глумац је заточен у транзитној зони, док је Господин Алфред живео у обичном делу аеродрома, слободан да се креће. Али, суштина је ту. Ирански избеглица је и раније привлачио новинарске екипе из целог света, али овога пута постао је планетарно познат. Филм му је донео и право богатство.
С тим новцем напустио је аеродром 2006. Најпре је отишао у Париз, а затим у САД. Живео је и у домовима за незбринуте. Не зна се шта је урадио с толиким парама.
Након што је потрошио већину новца који је добио за филм, Насери се неколико недеља пред смрт вратио на аеродром на којем је живео невероватних 18 година, спавајући на чувеним аеродромским столицама, рекао је званичник, а пренеле су својевремено Вијести.
Фото: Профимедиа
Преминуо је неколико седмица по повратку на аеродром, 12. новембра, тачно 34 године после првог доласка у Париз. Прецизирано је да је умро природном смрћу.
Уз њега је пронађено неколико хиљада евра у готовини. Последње збогом упутили су му запослени на аеродрому, али и цео свет, репортажама које су, у његову част, објављене овим тужним поводом.
БОНУС ВИДЕО:
