Naseri je preminuo pre tačno dve godine, 12. novembra 2022., a vest o njegovoj smrti preplavila je svetske medije sledećeg dana. Kako je tada objavljeno, Naseri je umro prirodnom smrću u 77. godini života.
On je živeo na pariskom aerodromu od avgusta 1988. do avgusta 2006. godine, kada je zbog bolesti prebačen u bolnicu.
A samo nekoliko nedelja pred smrti vratio se na aerodrom i živeo je na terminalu 2F sve do poslednjeg trenutka.
Naseri je objavio knjigu o svom životu koja je privukla pažnju holivudskog reditelja Stivena Spilberga i inspirisala film Terminal iz 2004. u kom su glumili Tom Henks i Ketrin Zita DŽons.
Kako je sve počelo
Poreklom je bio iz pokrajine Huzestan, a u Iranu je diplomirao psihologiju. Imao je 25 godina kada mu je preminuo otac, po zanimanju lekar, a od maćehe je saznao da mu je prava majka, zapravo, engleska medicinska sestra, koja ih je davno napustila. Znao je samo da se zove Simon. Krenuo je u potragu za njom i završio na britanskom univerzitetu Bredford gde je nastavio studije.
Pročitajte još
Tokom studija učestvovao je u manifestacijama protiv šahovog režima, posle čega je po povratku u Iran nekoliko godina kasnije, završio u zatvoru.
Po izlasku, napustio je Iran kao politički izbeglica. U Evropi je nastavio potragu za majkom. Posle dugih putešestvija preko Londona, Berlina i Amsterdama, skrasio se, sa 43 godine starosti, na terminalu broj 1 pariskog aerodroma. Bilo je to u novembru daleke 1988.
Foto: Profimedia
Naseri se nastanio na francuskom aerodromu nakon što mu nije bilo dozvoljeno da uđe ni u jednu od zemalja u koje je sleteo jer nije imao odgovarajuću papirologiju.
Prethodno su ga britanske, nemačke i holandske vlasti izbacile iz ovih zemalja, jer nije imao urednu dozvolu za boravak. Bezuspešno je pokušao da ostane i u Italiji. Belgijanci su mu 1981. dali status političkog izbeglice, ali je dolaskom u Pariz izgubio dokumenta.
Bio je i hapšen pri pokušaju da se ponovo domogne Velike Britanije. Francuske vlasti su mu zabranile da napusti zemlju bez "papira". Tako je ostao administrativno zarobljen. Bio je primer diplomatskog zamešateljstva na ničijoj zemlji. Konačno, zvanični Pariz mu izašao u susret i odobrio mu boravišnu kartu 1999. Odbio je da je potpiše! U međuvremenu su mu i Belgijanci poslali zagubljena dokumenta.
Bez mogućnosti da uđe u Francusku ili da ode negde drugde, smestio se u uglu aerodromskog salona. Razvijena je neformalna mreža podrške koja mu pružala hranu i medicinsku pomoć, knjige i radio.
Foto: Profimedia
Lekari na terminalu su ga obilazili svake sedmice. Redovno su ga vakcinisali protiv gripa. Hranile su ga arodromske službe i restorani. Opisuju ga kao lepo vaspitanog, učtivog i urednog čoveka.
Zato je i dobio nadimak Alfred koji mu je ostao do kraja života. Nikome, kažu, nije smetao. Voleo je da čita i da piše. Govorio je, uz maternji, i francuski i engleski jezik.
Francuski sud je 1992. presudio da on ne može biti izručen pošto je ušao u zemlju legalno. Međutim, presuda mu nije dozvolila da uđe u zemlju, zbog čega je ostao zaglavljen na aerodromu.
Na kraju je 1999. godine dobio status izbeglice s pravom da ostane u Francuskoj.
- Nisam sasvim siguran šta želim da radim, da ostanem na (aerodromu) ili da odem. Imam papire. Mogu da ostanem ovde. Mislim da bih trebao pažljivo da proučim sve opcije pre nego što donesem odluku - rekao je Naseri nakon što je dobio pravo da živi u Francuskoj.
Foto: Profimedia
Tada je odlučio da neće napusti terminal.
Otišao je u julu 2006. godine kada je bio hospitalizovan. Kada je otpušten šest meseci kasnije, živeo je u hotelu u blizini aerodroma pre nego što mu je francuski Crveni krst pomogao da se prebaci u dobrotvorno sklonište u Parizu.
Dobio je 2003. godine astronomskih 500.000 dolara za prava na svoju priču od Spilbergove produkcijske kuće DreamWorks.
Foto: Profimedia
- Nisam hteo da od ovog migranta pravim klovna i da ga izvrgnem podsmehu - objasnio je Spilberg način na koji je pristupio Alfredovoj sudbini na filmskom platnu.
- On je dostojanstvena ličnost koja veruje drugima i ima duboko pozitivnu stranu. Ima tu i nekih autorskih sloboda.
Spilbergov glavni glumac je zatočen u tranzitnoj zoni, dok je Gospodin Alfred živeo u običnom delu aerodroma, slobodan da se kreće. Ali, suština je tu. Iranski izbeglica je i ranije privlačio novinarske ekipe iz celog sveta, ali ovoga puta postao je planetarno poznat. Film mu je doneo i pravo bogatstvo.
S tim novcem napustio je aerodrom 2006. Najpre je otišao u Pariz, a zatim u SAD. Živeo je i u domovima za nezbrinute. Ne zna se šta je uradio s tolikim parama.
Nakon što je potrošio većinu novca koji je dobio za film, Naseri se nekoliko nedelja pred smrt vratio na aerodrom na kojem je živeo neverovatnih 18 godina, spavajući na čuvenim aerodromskim stolicama, rekao je zvaničnik, a prenele su svojevremeno Vijesti.
Foto: Profimedia
Preminuo je nekoliko sedmica po povratku na aerodrom, 12. novembra, tačno 34 godine posle prvog dolaska u Pariz. Precizirano je da je umro prirodnom smrću.
Uz njega je pronađeno nekoliko hiljada evra u gotovini. Poslednje zbogom uputili su mu zaposleni na aerodromu, ali i ceo svet, reportažama koje su, u njegovu čast, objavljene ovim tužnim povodom.
BONUS VIDEO:
