Некадашња југословенска звезда Тања Јовићевић проживела је голготу током последњих 15 година.
Мајчина смрт на рукама, губитак крова над главом и немаштина, само су неке од тешких ситуација које су задесиле певачицу култног састава "Октобар 1864".
Тања се, што се може видети на фотографијама, врло променила, али је духом остала иста као што је била.
Фото: АТА имагес/А. Ахел
Како је већ познато, Тања се никад није либила да прича какав начин живота води, као и каква је њена финансијска ситуација.
Прочитајте још
- Јој, не знам шта да кажем. Немам ја рецепт за преживљавање, али сваки нови дан је прилика да сачекате и видите шта ће се десити. Ја сам прилично нестрпљива особа и сад се лечим од те неурозе, мислим ја сама себе лечим. Трудим се да будем стрпљива, међутим најгоре је што немам толико свирки колико бих волела и што се не дружим са људима са којима бих волела. Дакле, то је мени ужасан хендикеп, то ми највише недостаје. Али добро, биће како Бог каже - рекла је рокерка недавно у једној емисији.
Фото: И. Маринковић
Била у великим проблемима
Тања је једном приликом испричала како је остала без игде икога, а након учешћа у ријалитију "Задруга" постала је и бескућница. Она је тада смештена у једном пансиону на Ибарској магистрали, који јој је плаћала продукција Задруге, односно њен пријатељ и некадашњи колега из бенда, Жељко Митровић.
- Ту сам јер немам где да идем. Звао ме је и Бане Ђокић и понудио ми смештај, али мени не треба смештај на ноћ или две, мени треба трајно стамбено решење. И сама не знам ни где ћу ни шта ћу, разумите ме, није ми лако - изјавила је својевремено Јовићевићева.
Фото: АТА имагес/А. Ахел
- Доживела сам издају, доживела сам одбаченост, понижење, увреде потпуно незаслужено, кад је заслужено прихватам. Десет година ништа, апстиненција тотална. Тако је како је, није се појавио онај прави. Не знам да ли ће, али ја стрпљиво чекам - рекла је певачица.
- Моја голгота како је почела... Ја сам јединица, а та родбина, увек сам била црна овца, без доказа сам осуђивана и била сам на точковима док је живот ишао поред мене. Мој отац је поклонио стан мојој сестри од тетке, али сам тада остала без дома, не бескућник, него без дома. Нисам имала ни пасош, да бих путовала негде. Он је био јако болестан, а развели су се кад сам ја имала 13 година, а све су то крили од мене. Да сам могла да узмем неки део тога, не бих могла. Наставља се живот на точковима, а ја сам више била мушко него женско, јер сам стално радила. Стално ме је осуђивао што није код мене у бенду, али просто, ми смо колеге и нема шансе, просто избегавала сам то - причала је она за медије у својој потресној исповести.
- Три године смо ми ћутали, мислим није патетика, али ја се вратим са турнеје и затекнем ћутање, одбијање свега. Мени мајка умире на рукама, експлодирало јој је срце. Да ми је неко дао било какав савет, немој тим путем, него мени нико није ништа рекао. Кад је мама умрла, једне зиме, била сам очајна и остала сам сама. Родбина се разбежала, као да сам неки чудак. Десила се нека мистерија у њиховим главама, они кажу, с**с, дрога и рокенрол, а ја од тога ништа нисам конзумирала. Срећем једну своју познаницу, оскудно обучену са троје деце, изашла је из сигурне куће. Кликнуло ми је, рекла сам јој да дође да живи код мене, деца су била мала. Кад је дошла у мој стан била је тотално истраумирана. Преживела је пакао, а тада креће мој приватни пакао. Стижу рачуни, ја у бенду, шаљем новац, али се ништа не дешава. На крају свега се испостави да је дуг огроман. На крају не знам где је новац завршио, није било ни новца ни једног рачуна. Она је све време имала родитеље који су је звалида дође, а она је мени рекла да их нема. Адвокатица ме саветује да продам стан испод цене на аукцији. Захвална сам јој, јер ми је помогла кад су ми извршитељи куцали на врата. Смогнем снаге да наставим даље - причала је Тања.
Она је открила и како је остала без стана.
- Ја сам имала још једну половину стана који није био прокњижен, па пошто је он упао у неке дугове, односно заједно смо, ја стварно нисам знала шта се дешава. Он је завршио у затвору, али ја, наравно, никада никог не бих оставила на цедилу. Ја нисам видела динара од те неке његове активности, али океј, и то сам испоштовала, ишла сам у посете. Најгоре је када вам се раде ствари иза леђа, а ви немате појма. Видела сам и ту затворску причу, али ми је жао што сам то видела.
Како је испричала, у једном тренутку размишљала је о томе да се замонаши, а велики посао, који би јој решио стамбено питање, нажалост је пропао због пандемије корона вируса.
- Ја сам донела одлуку да, не из разочарања или очајања, већ да одем у манастир, то је заиста била одлука, зато што сам пре овог лудила које је почело свима да се десило, добила понуду да одем на брод, на крузер који би ми "купио време" још годину дана, и од тога је могао и да се купи стан, да се уради шта год... Међутим, уговор је пропао, два уговора су били у питању. Када пословни уговори, који су могли да ме извуку из такве ситуације, због нечега што не можете да промените пропадну, онда заиста ви немате куд. Истина је пола-пола. Истина је да имам решења, али сам желела да се одморим и да ступим у контакт с људима који могу да ми помогну, али знате шта, треба нешто радити... Оно нису моје речи, ја се никада тако не бих обратила јавности, па све и да је тако - захвална сам онима који су ми се тренутно нашли при руци, ситуација иде ка решењу.
БОНУС ВИДЕО:
