Стефан Урош III Дечански представља једну од најупечатљивијих српских историјских фигура. Био је син краља Милутина и отац краља и доцнијег цара Стефана Душана. Иако је владао краће од својих сродника из династије Немањића, његов живот био је од почетка испуњен драматичним искушењима и турбулентним догађајима. Иако га традиција бележи као најнесрећнијег српског владара, због сукоба са оцем и сином, обојици је обезбедио политичке и територијалне успехе. Сачувао је и проширио очеве територије, а сину обезбедио значајне предуслове за успехе и ширење државе.
Као и код свих Немањића, и личност Стефана Дечанског испреплетана је између истине и традиције; између митова и историје. Али пођимо редом...
Ово су неки од најупечатљивијих чињеница везаних за лик краља Стефана Дечанског (1321-1331).
СИН СРПСКИЊЕ ВЛАСТЕОСКОГ РОДА
Отац Стефана Дечанског, краљ Милутин имао је пет бракова. Историјска наука није сасвим сигурна из ког брака је рођен Стефан. Опште прихваћена теорија је да је он син из трећег брака Милутина са Јеленом, српкињом властеоског рода. Поред тога, не може се са сигуношћу утврдити ни тачна година његовог рођења. Обично се барата са 1275. и 1284. годином.
Прочитајте још
ЗАТОЧЕНИК КОД ТАТАРА
У време када је свакако био дечак, његов отац, краљ Милутин ратовао је са братом Драгутином против видинског владара, Шишмана. Поразвиши га у Браничеву дошли су под удар Шишмановог сизерена татарског хана Ногаја. Да би избегао још један сукоб, Милутин је направио дипломатску акцију са циљем да примири татарског хана. Као залог добрих односа оставио је међу групом талаца (гараната да Милутин неће подузимати офанзивне кораке према Бугарској) и свог сина Стефана. Тако да је краљев син неколико година провео као заточеник међу Татарима.
СТЕФАН КАО МЛАДИ КРАЉ
Након смрти татарског хана и престанка опасности од истих, млади Стефан вратио се око 1299. године на очев двор. У наредним годинама оженио се Теодором Смилец, бугарском принцезом. Са њом је и добио сина Душана, чији тачан датум рођења је још увек предмет научних расправа.
У међувремену његов отац Милутин оженио се по пети пут, и то византијском принцезом Симонидом. Као млади краљ Стефан је од оца око 1306. године добио на управу Зету. Управљао је поменутом облашћу из Скадра. Титула "младог краља" подразумевала је тада да је био и предодређен за наследника престола
НАВОДНА ПОБУНА ПРОТИВ ОЦА И ОСЛЕПЉЕЊЕ
Око 1314. године у српској владарској породици долази до одређених турбуленција. Историјски извори доносе причу о наводној Стефановој побуни против оца, који се сада као византијски зет претерано окренуо Цариграду. Говори се и да је Стефан оклеветан код оца као потенцијални узурпатор престола. Стога, је Милутин ухватио свог сина, ослепео и послао га са породицом у прогонство у Цариград код свог таста. Стефан је тиме изгубио све привилегије члана владарске породице и задржан у манастиру где су провели неколико година.
ПРВО ЧУДО - СТЕФАНУ СВ.НИКОЛА "ВРАЋА" ВИД
Како бележи његово житије, Стефан Урош је време у заточеништву провео у молитви тражећи опроштај од Бога и помоћ у патњи. Изненада, како преноси традиција, у једном тренутку доживео је провиђење: указао му се Свети Никола и вратио вид. Историчари ово "чудо" објашњавају наводним полу ослепљењем тј. тиме да он заправо није био потпуно ослепљен или да џелати нису у потпуности извршили наредбу краља Милутина. Како год прихватали, Стефан је касније по доласку на краљевски престо у Прибојској Бањи подигао цркву и посветио је управо Светом Николи.
Фото: Википедија
ИЗМИРЕЊЕ СА ОЦЕМ И ДОЛАЗАК НА ПРЕСТО
Краљ Милутин се по свему судећи пред крај живота покајао и вратио сина кући. Уступио му је жупу Будимљу на управљање (данашња околина Берана), где је овај резидирао до очеве смрти. Ипак, за наследника је одређен Константин, Стефанов полу брат. Након очеве смрти 1321. године у Србији је настао велики метеж, и насиље. Чак је и манастир Бањска, гробно почивалиште краља Милутина било оскрнављено. У свом том метежу, Стефан је ипак остао прибран и успео да сруши отпор побуњених, победи Константина 1323. године и наследи престо. Пажљиво је придобијао подршку племства и народа благовремено објавивши своју тајну, да је пробледао. Многи су то, сматрајући враћање вида Божијом наклоношћу, одлучили да пристану уз њега.
Фото: Википедија
УСПЕШАН РАТНИК
Стефан Урош се као ратник и владар показао врло тактичним и обазривим. Своју владавину искористио је за консолидацију државе и економско јачање. У моментима повољних политичких околности у суседству остварио је одређена територијална проширења у Македонији и додатно учврстио своју власт.
Фото: Википедија
У време његове владавине главни такмац Србији у тежњи да постане најјачи фактор на Балкану била је Бугарска. Спорадични сукоби и чарке прерасле су у највећу битку коју је српска војска водила до тада. У Чувеној бици код Велбужда 1330. краљ Стефан је са својим млађим сином сударио са Бугарима који су доживели страховит пораз а њихов владар Михаило Шишман настрадао. Од тог тренутка Србија је постала права сила на Балкану.
СУКОБ СА СИНОМ И СМРТ
Стефан је по доласку на власт напустио супругу Теодору и оженио се Маријом Палеолог, рођаком византијског цара. Ипак, сина из првог брака, Душана поставио је за младог краља и дао му на управу Зету. Након битке на Велбужду, део властеле остао је незадовољан тиме што им краљ није обезбедио територије поражене Бугарске у посед, и почели су да стварају фракцију против њега. На своју страну успели су да придобију и младог Душана. Дошло је до побуне коју је краљ Стефан Урош успео на кратко да угуши, али након што се измирио са сином, дошло је до нове побуне. Овога пута Душан и острашћено племство имали су успеха. Заробили су краља и заточили га у тврђави Звечан. 11. новембра, односно 24.11.1331. по новом календару и месец дана након Душановог крунисања за краља, Стефан је ликвидиран.
КУЛТ СВЕТОГ СТЕФАНА ДЕЧАНСКОГ
Краљ Стефан Урош важио је за великог верника. У току свих животних искушења, како нам житије саопштава увек се окретао Богу и тражио помоћ од њега. Његова најзначајнија задужбина је Манастир Високи Дечани, која је уједно и највећа средњевековна српска богомоља.
Фото: Википедија
У њој је и сахрањен. Свега пар година по његовој смрти, настало је његово светачко житије и бива поштован и проглашен за свеца. Његове свете мошти и даље се налазе у истом манастиру и једном годишње за празник Светог Стефана Дечанског (на данашњи дан) се пресвлаче. Његова круна чува се у ризници Цетињског манастира.
Пресвучене мошти Стефана Дечанског
Епископ рашко-призренски Теодосије началствовао је јуче, уочи данашњег Мратиндана, односно празника Светог Стефана Дечанског, ктиторске славе, празничним бденијем у манастиру Високим Дечанима и пресвукао је мошти Светог краља Стефана Дечанског.
- Саслуживало је свештенство и свештеномонаштво из више епархија СПЦ у молитвеном присуству многобројног монаштва и верног народа. У току бденија, за време певања канона, владика је извршио чин пресвлачења моштију Светога краља Стефана Дечанског, чије свете мошти сада красе нове одежде које су извезле монахиње манастира Жупе код Никшића - саопштила је СПЦ.
