Бивша немачка канцеларка Ангела Меркел рекла је за Би-Би-Си да су послови које је склопила са Русијом били намењени да помогну немачким фирмама и одржавању мира са Москвом. Она је такође рекла да би рат са Украјином почео раније да није блокирала улазак Кијева у НАТО 2008. године.
Ангела Меркел је водила Немачку 16 година. Била је на функцији током финансијске кризе, мигрантске кризе 2015. и значајно, на почетку кризе у Украјини 2014. године. Да ли је била превише мека према Москви? Преспора да помогне Кијеву? Да није блокирала чланство Украјине у НАТО-у 2008, да ли би сада тамо био рат?
Говорећи за ББЦ у Берлину, Меркелова је одлучна у одбрани свог времена на функцији. Она каже да верује да би рат у Украјини почео раније и вероватно би био гори да је Кијев почео пут ка чланству у НАТО 2008. године.
- Војни сукоб бисмо видели још раније. Било ми је потпуно јасно да председник Путин не би стајао скрштених руку и гледао како Украјина улази у НАТО. А тада Украјина као земља сигурно не би била тако припремљена као у фебруару 2022 - рекла је.
Прочитајте још
Председник Украјине Володимир Зеленски се њеним становиштем не слаже. Он описује одлуку Меркелове о НАТО, коју је подржао тадашњи француски председник Никола Саркози, као јасну "погрешну процену" која је охрабрила Русију.
У ретком интервјуу откако се повукла из политике пре три године, Ангела Меркел изражава забринутост због поновних претњи о употреби нуклеарног оружја.
- Морамо учинити све што је могуће да спречимо употребу нуклеарног оружја - каже бивша немачка канцеларка - Срећом, и Кина је недавно говорила о томе. Не би требало да нас паралише страх, али морамо признати да је Русија највећа, или поред САД, једна од две највеће нуклеарне силе на свету. Потенцијал је застрашујући - рекла је.
Упркос томе што је током већине свог времена на функцији уживала висок рејтинг популарности, Меркелова се сада налази у дефанзиви. Управо је објавила своје мемоаре "Слобода". И тајминг је занимљив. Она каже да је учинила све што је у њеној моћи да обезбеди мирна средства сарадње са Русијом.
У ствари, ескалација сукоба у Украјини (фебруар 2022. године) је почео само неколико месеци након што је она напустила функцију канцеларке 8. децембра 2021. Ово је подстакло темељно преиспитивање енергетске политике у Европи, дипломатије са Русијом, а такође и миграционе политике која је постала норма под Меркеловом.
На челу највеће европске економије била је Ангела, како каже бивши италијански премијер Матео Ренци. Он је рекао да је она де факто лидер Европе - "шеф Европске уније".
- Сећате ли се када је бивши амерички државни секретар Хенри Кисинџер говорио "који је телефонски број Европе?". Мој одговор је био: "Број мобилног Ангеле Меркел".
Он додаје да је када се суди о наслеђу Меркелове преко Русије и других, важно запамтити норме тог времена.
- Не може се напасти Ангела због односа са Русијом - каже он. - У 2005, 2006. они су били циљ свих у Европи, а не само Ангеле Меркел.
Под Меркеловом, Немачка и њене велике индустрије гладне енергије, постале су зависне од Москве. Немачка је изградила два гасовода директно повезана са Русијом.
Председник Зеленски је тај јефтини гас описао као геополитичко оруђе Кремља. Меркелова каже за Би-Би-Си да је имала два мотива са гасоводима: немачки пословни интереси, али и одржавање мирних веза са Русијом. Колеге чланице ЕУ и НАТО у источној Европи се нису сагласиле са њом.
Пољски посланик Радослав Фогел рекао је да је немачки новац од гаса напунио руску ратну касу. Меркелова инсистира на томе да је покушала да обузда руске нападе на Украјину користећи дипломатију и преговоре, што је, признаје, на крају пропало.
- А немачка индустрија је непропорционално погођена санкцијама руској енергетици. Принуђена да тражи друге добављаче, земља сада купује скупи гас. Предузећа кажу да су осакаћена трошковима. Нова ера у односима Европе са Русијом "нажалост" је почела након инвазије на Украјину у пуном обиму - каже Меркелова.
У понедељак се састају министри одбране Велике Британије, Француске, Немачке, Пољске и Италије како би разговарали о погоршању ситуације на украјинским линијама фронта. Меркелова сада мора да брани своје наслеђе и у другим областима. Миграциона криза 2015. године, када је славно отворила врата Немачке за више од милион тражилаца азила, била је можда одлучујући тренутак њеног периода на функцији. Неки су га мрзели, други поздрављали.