Навика је понављано изазивање неког подстицаја ради постизања неке освешћене или неосвешћене циљане реакције. Навике ипак могу да буду било објективно пожељне или мање добре, штавише – лоше па и штетне. Уз то, не мора да буде очито шта је само навика, а шта је зависност. Заједничко им је, наиме, понављање понашања. 

Најнезгодније је што и непожељна навика најчешће иде руку под руку с неким пожељним учинком истог тог понашања. Цигарета са опуштањем; алкохол са дружењем; стимулативна таблета са лудим плесом; ризично улагање или хазардна игра - са напетошћу очекивања и пожељношћу највећег могућег добитка… И нешто слатко у лиснатом или масно-слани залогајчићи из пекаре са добрим укусом и осећајем ситости.

То нешто слатко и привлачно поткрепљује привид пожељности неке лоше навике. А лоша навика редовно је уско повезана са ширим обрасцем понашања који је веома тешко мењати. Иако је безопасно у умереним количинама, свако понашање које делотворно, доследно и физиолошки утишава или умртвљује чула, оптерећеност или потиштеност може да се развије у зависност. Нажалост, конзумација појединих материја и нека ризична понашања промовишу се као друштвено прихватљива и пожељна, посебно за мушку популацију.

Фото: Профимедиа

 

А шта је, онда, зависност?

И навика и зависност укључују однос узрока и последице. Но нужност повременог поткрепљивања заједничка је нит која повезује све зависности. Зависност је стечена присилна потреба за узимањем неке материје (јела, пића, лека, дроге) или остварењем неке активности. Без тога напросто не функционишете. Иако не можете увек да предвидите исход свог понашања, настављате да се враћате по још. 

Тако и понеко уобичајено понашање поприми мрачни заокрет и развије се у зависност. Опоравак захтева да искрено процените своје понашање и како оно утиче на ваше здравље, односе, посао, духовност и живот како бисте разумели разлику између добре навике, проблематичног понашања и зависности.

Фото: Профимедиа/Предраг Митић

 

Хватање у коштац са проблематичном навиком обично ће изискивати мање времена, пажње и труда. Зависност, с друге стране, често захтева интегративни, дугорочни план за лечење физичких симптома попут повлачења, као и емоционалне неповезаности између тела и понашања. Управо због сложености стања и деловања на то стање зависност се сматра болешћу. Симптоми су јака жудња за узимањем материје или остварењем активности, губитак контроле над понашањем које постаје импулсно и престаје бити прилагодљиво.

Треба истаћи да се зависности стално развија и појачава. Потреба за неком радњом или материјом може да створи потиштеност, изазове јак притисак, проузрокује снажну или наглу жељу. Наш мозак на то реагује те ствара и оснажује нервне путеве који наводе да своју навику остваримо. Што чешће то радимо, та је реакција више аутоматизована. Често буде потребан све јачи и јачи подстицај да се ослободимо тих јаких негативних осећаја.

Фото: Профимедиа

 

За разлику од, на пример, уредних хигијенских навика, зависник нема готово никакву контролу над својом жељом да понављано узима неку дотичну материју или остварује неку радњу. Чак и када злоупотреба средстава или активности негативно утичу на ваше односе, посао, финансије и здравље, не можете да зауставите такво понашање. То је зависност. 

Кратак списак за проверу понављаног понашања

  • Каткад скривам то своје понављано понашање. 
  • Моје понављано понашање (директно или недиректно) негативно утиче на мој живот. 
  • Због тог понављаног понашања доводим се у ризичне ситуације. 
  • Покушаји да изоставим то понављано понашање нису успешни. 
  • При покушају да изоставим то понављано понашање осећам тескобу или притисак. 
  • Ако је уз било коју тврдњу ваш опис потврдан, вероватно је реч о зависности. Што је више позитивних одговора, већи је изглед да је зависност озбиљнија. 
  • Иако би на обоје требало реаговати, кључно је разумевање између лоше навике и зависности. Свакако, лош квалитет живота и осећај изостанка среће знак су да се догађа нешто лоше и с тиме би требало да престанете. То није једноставно, посебно кад је заиста реч о зависности.

    Најчешће је тада немогуће престати самостално и човеку је потребна помоћ. Наиме, при одрицању од непожељне активности или материје као реакција се могу јавити лакши или тежи физички симптоми, а уз њих – и то често као дуготрајнији – симптоми емоционалног прелажења из стања овисности у здраво стање. 

    Зато је при лечењу овисности нужна стручна подршка и свеобухватни план лечења који ће олакшати физичко ослобађање од присилне потребе за твари или активности те поспешити изградњу нове личности без навике на оно непожељно. Зависност је болест опасна по живот. Кључно је потражити стручну помоћ, пише Нет.хр.

    БОНУС ВИДЕО: