Финска, за разлику од Шведске и Данске, није запустила своја складишта репро материјала која су стварана за време Хладног рата и дочекала је пандемију као најспремнија од свих. И то је политика која се наставила те је Финска на гласу као најспремнија нација, па и за случај евентуалне руске инвазије.
Финска је заиста необична земља у односу на друге у сваком погледу, седам пута заредом су проглашени најсрећнијом светском нацијом. Према Франку Матели, финском филозофу и психологу, Финци су најсћетнији јер имају врло јак осећај заједнице и повезаности, чине добре ствари другима и налазе за себе јасну сврху.
- Најтачније би било рећи како је Финска најмање несрећна земља на свету - рекао је Матела.
Ова нордијска земља хе боља од просечне светске нације у образовању, равнотежи између живота и посла, квалитету одржавања околине, друштвеним везама, сигурности и задовољством животом. Заиста, и редовни индекс бољег живота OECD-а наводи како 96 посто Финаца верује како познају некога на кога се могу ослонити у време када им је потребно.
Финци су врло интересантни и још по нечему, а то је предузетништво. Када је раније ове године у Загребу боравио Петер Вестербацка, један од твораца игре Ангрy Бирдс, открио је како су Финци народ који ужива да решава проблеме. Али да је и њима требало времена да добију осећај за предузетништво. Ипак напор у трајању од 20 година дао је резултате и данас је Финска, као и, на пример, Естонија, један од симбола модерног, пре свега технолошког предузетништва.
Прочитајте још
То је Финцима и потребно јер постоји један темељни проблем у овој геополитичкој ситуацији у којој се свет налази. Финска се граничи с Русијом а познато је да је са суседом тешко и ратовала у сусрет Другом светском рату, а обзиром на садашње околности, нико не може искључити могућност да се такав сукоб догоди опет. Иако је у овој ситуацији Финска успела да добије улазак у НАТО без да је Русија предузимала неке озбиљније кораке у том смислу.
Ипак, ко жели да улаже у земљу која је под непрестаном претњом од напада суседа? И то је питање сада основни проблем за Финску.
Ова земља, а није само она у питању, мора уверити сваког улагача како ће се његова инвестиција исплатити без обзира на сталне тензије. Како се наводи у извештају америчког Стејт Департмента, рат Русије и Украјине утицао је на финску привредну активност и инфлацију кроз више цене енергије и роба, поремећај међународне трговине и слабије поверење у привреду. Финска царина наводи да је вредност финског извоза робе у Русију и средишњу Азију износила 1,2 милијарде евра 2023., што је пад од 50,5 посто у поређењу с 2022. Укупни економски учинци рата на приватни сектор остали су релативно мали јер су компаније руско тржиште замениле другим тржиштима.
Оно што финском напору да увери улагаче како су њихове инвестиције у тој земљи сигурне, јесте јака обрана. И ту је Финска заиста напредна. С арсеналом од 700 хаубица, 700 тешких минобацача и 100 вишециевних бацача ракета, Финска има највећу топничку способност у западној Европи. Спремност становништва на одбрану земље против надмоћнијег непријатеља износи 83 посто, што је једна од највиших стопа у Европи.
Финска нема секундарних, односно паравојних организација попут територијалне обране, али има уз оружане снаге, четири министарства, разне владине агенције, компаније у државном власништву и све врсте одбора и саветодавних тела. Али, како пише у анализи Политика, приправност је оно што у овом свеобухватном приступу највише импресионира јер укључује сваки део друштва и, за разлику од војске, не ослања се на строго заповедање и контролу. Владе морају ангажовати приватни сектор и цивилно друштво; требају да едукују, наговоре, упознавају и планирају.
- Највећи изазов увек је заповедање и контрола. Фински модел је да имате министарства која се баве питањима у својим подручјима, али проблем је у томе што претње ретко утичу само на једно подручје, рекао је Пека Товери, пензионисани генерал у финским одбрамбеним снагама, сада члан Европског парламента. Оспособљавање стратешких резерви земље за рад, на пример, укључује законодавство, Националну агенцију за дистрибуцију у хитним случајевима, саветодавне састанке, као и компаније с производима у националним резервама.
Међутим, не иде све ни тако лако: када је влада наредила отварање залиха током COVID-19, пронашла је, између осталог, маске за лице с роком употребе до 2012.
Као пример готово савршено постављене "тоталне одбране" наводи се Шведска. Та земља је за време Хладнога рата прогласила 11.000 компанија кључним за привреду. Влада је одржавала посебне аранжмане с тим компанијама, допуштајући им да наставе с радом чак и у случају инвазије. Порука је била јасна: "Можда имате огромну војску, али наше друштво и привреда наставиће без обзира на све." А била је то и уверљива порука. Упркос огромној совјетској претњи, шведска привреда је напредовала, чак је и цветала.
Данас постоје претње и другачије природе. Пре неког времена видели смо вести о планирању атентата на Армина Папергера, шефа њемачког произвођача оружја "Rheinmetall". И такве вести улагачи прате али и оне о способностима земље да такву претњу уклони.