Румунија је озбиљна војна сила, а ризик да Калин Ђорђеску, кандидат који је скептичан према НАТО-у и склон Русији, постане председник следеће недеље изазива забринутост међу савезницима.
Ова земља с 19 милиона становника чланица је НАТО-а већ две деценије и домаћин је ваздушне базе која се шири како би постала највећа НАТО-ова база у Европи.
Граничи се с Украјином, гледа преко Црног мора на Крим, који је по контолом Русије, послала је оружје и муницију у Кијев и домаћин је америчког ракетног одбрамбеног сустава Аегис Асхоре у Девеселу, на југу државе, где су смештене румунске и америчке снаге.
Ипак, Ђорђеску критикује те међународне везе. Назвао је ракете у Девеселу националном "срамотом", залагао се за укидање румунске помоћи Украјини и позвао на "руску мудрост" у обликовању спољне политике.
Иако Ђорђеску инзистира да не жели да повуче Румунију из НАТО-а, његова позиција изазива забринутост. Ако би то желео, био би суочен с тешким изазовом јер крајња десница нема већину у парламенту, а према недавном истраживању, 88 посто Румуна подржава чланство у савезу.
Прочитајте још
Фото: Профимедиа/DIGI24/INQUAM PHOTOS/Octav Ganea
Ипак, према румунском политичком систему, председник је шеф државе, врховни заповедник оружаних снага и одговоран је за спољну политику. Имати председника који сумња у НАТО могло би узроковати велике проблеме за савез, а Ђорђеску би могао да следи пример мађарског премијера Виктора Орбана и да постане проруски дестабилизатор унутар НАТО-а, преноси хрватски Вечерњи лист.
Радикална политичка промена у Букурешту могла би да ослаби румунску улогу као једног од главних регионалних сигурносних фактора у савезу. Румунија је један од највећих потрошача у НАТО-у, користи борбене авионе Ф-16, купује тенкове М1 Абрамс из Америке и планира да отвори једну од највећих ваздушних база у НАТО-у. Такође је слала војнике у Ирак и Авганистан.
Та растућа војна моћ темељи се на више од две деценије брзог економског раста који је трансформисао земљу из балканске сиромашне нације у све богатији народ, који је чак премашио старог ривала Мађарску према БДП-у по глави становника.
Фото: Профимедиа
- Улога Румуније се јако променила у последњих 20 година откако је постала чланица НАТО-а, а земља је предузела кораке према томе да постане пружатељ сигурности, а не само потрошач сигурности - рекла је за Политико Анца Агачи, политичка аналитичарка у "RAND think tanku".
Од пуноправне руске инвазије на Украјину пре готово три године, Румунија је послала оружје, укључујући ПВО Патриот, те помогла у преусмеравању међународне помоћи у Кијев. Такође граничи с Црним морем – где Руси наводно нападају цивилне бродове и постављају мине. Руски дронови прошли су кроз румунски ваздушни простор на путу према Украјини, а фрагменте дронова пронашли су на румунској територији.
- Близина Украјине поставила је Румунију као кључног логистичког партнера - рекла је Антонија Колибасану, геополитичка аналитичарка из Румуније, додајући да је Румунија такође центар за обуку украјинских пилота Ф-16.
Фото: Профимедиа
У склопу НАТО-ове стратегије одвраћања, челници НАТО-а сложили су се у марту 2022. да успоставе четири додатне мултинационалне борбене групе дуж источног руба савеза, укључујући ону под вођством Француске у Румунији.
Војна јединица стационирана у Чинку биће унапређена у бригаду од 4.000 војника до следеће године. Укључује трупе из Белгије, Луксембурга, Северне Македоније, Пољске, Португала и САД-а.
Осим ракетне одбране у Девеселуу, Румунија намерава да потроши 2,7 милијарди долара претварајући своју ваздушну базу Михаил Когалницеану у један од највећих објеката НАТО-а Након што надоградње буду довршене 2030., Когалницеану ће угостити више од 10.000 војника и цивила, од којих ће неки бити премештени из америчке базе Рамштајн у Немачкој.
Фото: Танјуг/АП
Тренутно, Букурешт издваја 2,25 посто свог БДП-а за одбрану, што је изнад НАТО-овог циља од два посто, а планира и да повећа војну потрошњу на 2,5 посто следеће године, те на три посто до 2026. године.
- Треба нам пет до десет година да доведемо трупе и способности на ниво потребан за реакцију и обесхрабривање било каквог рата - рекао је Јулијан Чифу, председник Центра за превенцију сукоба и рано упозоравање у Букурешту и бивши владин саветник за међународну сигурност.
Румунија такође зависи од других земљама за модернизацију својих оружаних снага и тренутно купује 32 борбена авиона Lockheed Martin F-35 Lightning из САД-а, као и ПВО Патриот и саставе М142 ХИМАРС.
БОНУС ВИДЕО:
